🎬Sweeney Todd: The Demon Barber of Fleet Street movie review🎬

Umetnost je širok pojam i kao takav, moramo je posmatrati sa više različitih strana. Vrlo često će te čuti da umetnik "ima svoj svet" ili da "mu nisu sve ovce na broju". Ovo naravno ne znači da je to prava dijagnoza umetnika, ona koju bi psihijatar možda odredio, već da umetnik ima mogućnost da stvori svoj svet koji će obične smrtnike ili oduševiti ili razočarati. Svaki umetnik ima barem delić svog sveta, a oni čiji su svetovi veći i drugačiji često dobiju titulu "čudaka". Davne 1979.godine na Brodveju je oživeo lik Bendzamina Bejkera, barberina viktorijanske Engleske, proteranog od strane sudije, koji je bio ljubomoran na njega zbog njegove prelepe žene Lusi. Godine 2007. ovaj mjuzikl doveo je na filmsko platno najveći čudak među rediteljima - Tim Burton i o tome čitate danas.

Rotten tomatoes: 86% (7,7/10)

IMDb: 7,4 /10

Uloge:  Johnny Depp, Helena Bonham Carter, Alan Rickman

Režija: Tim Burton 

Sinopis: Film priča priču barberina viktorijanske Engleske, Bendžamina Bejkera/Svinija Toda. Davno, davno Bendžamin (Džoni Dep) je bio cenjen u svom zanatu - jedan od najboljih. Imao je prelepu ženu Lusi i novorođenu kćerku Džoanu. Međutim sudija Turpin (Alan Rikman) ljubomoran na njega zbog njegove prelepe žene, lažno optužuje Bendžamina i proteruje ga. Prolaze godine a petanest godina kasnije vraća se u Englesku željan osvete, kada uđe u  radnju gospođe Lavet (Helena Bonam Karter) ona ga prepoznaje i otkriva mu da je njegova žena silovana i ponižena te da se potom ubila, dok je njegova kćerka Lusi postala sudijina štićenica, gospođa Lavet uskoro postaje glavni Bejkerov saveznik i pomaže mu u osveti.

Šta me je tačno nateralo da pogledam ovaj film teško je reći. Valjda mi je  prosto došlo da ga pogledam ali iskreno nisam imala nikakvih očekivanja, nisam čak znala ni da je mjuzikl. Međutim od momenta kada je film počeo bila sam uvučena. Muzika je bila toliko lepa da sam hipnotisano gledala u ekran svog lap topa i više nisam bila u našem svetu. Bila sam tamo u 1846. godini u Londonu. I bilo je magično. 

Dugo nisam gledala Džonija Depa, koji ovde igra glavnu ulogu (jer pobogu ovo je film Tima Burtona ko bi drugi mogao da je igra). Isprva me je pomalo potsetio na Edvarda Makazorukog međutim ubrzo sam razdovojila ova dva lika jer Svini Tod je skroz drugačiji lik. Dep koji je majstor promena i čudnih likova posedovao je ovaj lik, igrajući ga na granici ludila, hvatjaući baš tu nit koja deli  zdrav razum zatrovan osvetom od onog koji više ne razmišlja kao normalna osoba. Ono što je fasicnantno je transformacija –Dep je skoro neprepoznatljiv u flešbekovima u odnosu na njegovu „trenutnu“ sadašnjost i mada dosta duguje kostimografima samo pretstavljanje Bendžamina kao običnog, finog čoveka u odnosu na mračnog i komplikovanog Toda je odlična. On prenosi tugu i bol za svojom suprugom koja isijava iz njega. Dep je za ovaj perfomans bio nominovan za Oskara. 

Najveća čudakinja među glumicama, Helena Bonam Karter je ulogu gospođe Lavet želela još od malena. I mada je u to vreme bila rediteljeva partnerka (Helena i Tim se nikada nisu venčali) za ovu  ulogu  ju je angažovao kompozitor mjuzikla, Tim nije ni znao jer mu je odmah bilo jasno da je  ona stvorena za gospođu Lavet. Mnogo pozorišnih izvođenja gospođe Lavet je već odigrano, ali niko je nikada nije igrao kao Helena koja ju je igrala kao ženu čije motive za pomaganje Todu možeš da donekle vidiš ali tek do samog kraja ne razumeš. Za ovu ulogu je učila da peče pite i peva i glumi istovremno (uz to kada je zavrđila snimanje bila je tri meseca trudna) tako da sve što vidimo na ekranu, zapravo se dešava. Helenu sam već gledala u mjuziklu „Jadnici“ i znala sam da je se neću voklano kod nje razočarati jer odlično peva, njoj su pripale najteže pesme u filmu i ne brinite nećete morati da pušite uši. Helena je savršeni primer toga kako žena sa čudnom frizurom u primnjama može da pleni sa ekrana prosto je –ne možeš da je ne gledaš. 

Alan Rikman igrao je sudiju Turpina. Rikman kome su mračni i teški likovi na neki način bili lična karta izneo je ovaj lik u potpunosti. Njegova opsednutost isprva Lusi a onda i Džoanom je jasno vidljiva. Nisam očekivala da je znao da peva to je bilo jedno pozitivnovno iznenađenje. 

Tim Burton se rodio da režira ovakvu priču jer samo je on mogao da je sastavi i da bude kompletno blesava a opet izuzetno ozbiljna i dobra. Burton koga odlikuje pomalo gotičarski –mračni stil uspeo je da izede Svini Toda tako da se muzika, kostimografija i svetla konstanto igraju a da opet sve bude na svom mestu. U tome leži njegova genijalnost jer u njegovom svetu nemoguće postaje moguće. 

Burton i Dep na setu 💗

Najbolja stvar u vezi filma je kamera. Svaki put kada je Bendžamin priseća svog života svetla su jarka i boje su žive dok je njegova realnost siva. Ako ne gledate pažljivo možete pomisliti da je film zapravo crno –beli film jer su boje na toliko mračne da na momente deluje crno-belo. Ovaj šablon ponavlja se i kada gospođa Lovet peva pesmu u kojoj „nagovara“ Toda da zaboravi osvetu i da budu srećni. Takođe ta numera ima neočekivani pop art momenat sa čudnim frizurama, naočarama za sunce i izgleda kao savremeni spot što nikada ne bi ste stavili u viktorijsnki film  jer se ne bi uklopilo ali kod Burtona to radi. Dakle svaka čast Dariusz-u Wolski-om (čovek koji je radio kinematografiju i za Burtonovu „Alisu“) sjajan rad sa kamerom. 

Muzika je bila magična. Nazvala bih je muzikom duše jer mi je takav osećaj dala svaka pesma te povezuje sa pričom. Dugo dugo nisam čula soundtrack mjuzikla koji je tako jako uticao na mene, naježila sam se dok kucam ovo. Ostavljam vam besmu „My Friends“ mog favorita. Fantastična pesma, Džoni razbija kako peva.

Film nosi jaku poruku a to je da čak i kada je osveta opravdana, osveta nije rešenje. Film ima elemnata horora, zapravo zavisi šta smatrate za horor i šta vas plaši –mene lično plaše elementi koji pshički deluju na čoveka kojih ovde nema. Ukoliko ste gadljivi, sa druge strane,  spremite se da neće biti prijatno za gledanje. Moram da napomenm Džejmija Kambela Bouera koiji je za mene inače prosečan –loš glumac ovde je lepo odigrao ulogu. Ima lep glas i prija kameri što je zapravo ono što uloga traži. Film nije običan i ima dosta čudnih elemenata morate da budete spremni da kada zakoračite u gledanje ovog filma, zakoračili ste u sasvim drugačiji svet. Meni se film neverovatno mnogo dopao što možete da zaključite po recenziji i iskeno ga preporučujem.

To je sve za ovaj post. Nadam se da ste uživali sve što vam je an pameti pišite mi u komentarima 😉

Hvala na čitanju,

With love, S.