Pozdrav moje drage gospođice. What’s up? Čini mi se kao da je više prošlo a zapravo nije samo sam jedan dan redovnih postova preskočila što realno nije mnogo, međutim meni je delovalo kao da je mnogo. Šta da vam kažem ispitni rok je ovog puta izvukao najgore iz mene i smatrala sam da bi post koji napišem u četvrtak mogao da bude pokaže moje nerviranje povodom istog, te sam odustala. Ali sada sam tu i sutra će vas čekati novi post takođe, možda mi je trebao odmor od svega. Sada kada sam spremila ispite i čekam datum istog mogu da se opustim te se izvinjavam što nisam odgovarala na komentare i što nisam bila redovna na blogu. Današanja tema su stvari koje volim i mrzim u knjigama dve zasebne kategorije, top 5 jedne i top 5 druge. Napominjem da su ovo stvari koje samo meni lično prijaju/nerviraju nema ničeg lošeg u tome ako vi volite nešto što ja ne volim nije mi želja da vas nerviram ovo je samo moje lično mišljenje,
Let’s go😉
Da krenem sa onim što volim jer se „najslađe“ ipak čuva za kraj
💜5.Elementi fantazije💜
Volim sve što ima elemnte fantazije, od izmišljenih bića, do moći koje likovi imaju, pa do kompletno novih svetova. Fantazija otvara nove svetove i poglede na isti i svaki put kada čujem da neko ne kapira ovaj žanr shvatam za koliko je uskraćen jer ona otvara još milion svetova.
💜4.Radnja smeštena u prošlo vreme💜
Da se nadovežem na prethodno. Dakle danas je jako popularan žanr YA ili NA fantazija one su uglavnom smeštene u budućnosti ili novom svetu neke verzije naše sadašnjosti moja lično omiljena verzija fantazije je zapravo „epska fantazija“ jer volim kada su ovi elemnti ukombinovani sa nekim drugim vremenom, prošlost uvek radije nego budućnost. Međutim ne mora da bude EF da bi mi se svidela knjiga, vrlo rado ću čitati i istorijsku fikciju bez elemnata fantaitzije i ispostavi se da su mi te knjige koje su smeštene u prošlosti (a pri prošlosti mislim na vreme do kraja ’80ih jer posle mi je već nekako moderan svet) ja ću dati šansu drage volje. Čitam i knjige smeštene u našem vremenu međutim između prošlosti i sadašnjosti uvek biram ovo prvo.
💜3. „Visoki“ ljudi💜
Šta je „pisac“ hteo da kaže? Dakle ja volim sve što je „visoko“ u knjigama. U svakom smislu. Bilo da su visokog roda (princeze, dame, prinčevi, vojvode, deca uglednih ljudi...) ili da su visko obrazovani (advokati, književnici, jako cenjeni dokrtori, dokrori nauka, sudenti Kembridža, Oskforda, Jeila...) nije bitno, ja volim da čitam o takvim ljudima. Priča jedne kućne pomoćnice, radnice na šalteru, profesora matematike...će teško mene uspeti da privuče. Kada čitate neke priče koje sam ja napisala shvatićete da su svi moji glavni junaci i junakinje visokorođeni i pripadaju nekom višem stležu. Nema opravadani razlog za to prosto lična preferncija.
💜2. Emotivna povazanost💜
Jedna od najbintijih stvari za mene je da se emotivno povežem sa likovima o kojima čitam. Jako mi je bitno da mogu da osetim sve što čitam i o kome čitam ne samo povezanost sa likovima već i povezanost sa radnjom. Navela sam sto puta da je moj problem sa knjigom „Gordost i predrasuda“ upravo to –sve je to super napisano ali ništa ja tu ne osećam i tu nastaje ključni problem.
💜1. Dinamika💜
Definitivno najbitnija stvka za mene (barem trneutno) kada čitam je da radnja ima neku dinamiku i da se ne vuče. Mora da ima „krvi“ u njoj, mora da ima nešto što će mi okupirati pažnju i neće me naterati da listam narednih 20 strana u začaranom krugu. Ako volite čisto laganu radnju ja to kapiram u potpunosti ali dinamika ne samo u knjigama već i na filmu, seriji –svuda je meni jako bitna.
A sada interesantiji deo, budimo realni svi mi više volimo da čitamo šta neko ne voli, ja prva priznajem, grešna sam!
💙5.Radnja smeštena na našim prostorima💙
Kriva sam po svim zakonima ovog sveta ali ne mogu protiv sebe ne volim pa da me ubijete sad zbog toga. Ja sam tip koji je voljan da čita knjigu koja je pisana i smeštena u ne znam Estoniji ili Litvaniji ali me naši prostori (Balkan generalno) strašno odbijaju. Sama sam uvek bila više pod uticajem zapadne kulture, nikada me naši pisci nisu inspirisali. Naša kulutra, naša imena naš narod kao nacija nije baš moje polje ni čitanja a ni pisanja. Ja volim strance (izdajica roda svoga!). Zapravo mislim da su koreni svega toga u tome što ja volim ono što mi je strano i o čemu ne znam. Sve moje priče ikada napisane smeštene su van grancia naše zemlje, sve moje junakinje nose neka druga imena –Grejs, Šarlot, Džon, Idit, Karmen, Stela, Ivet... pa uglavnom o takvim i volim da čitam. Šta da radim jače je od mene...
💙4. Nema raznovrstoniosti💙
Većina pisaca pada na testu različitosti među likovima. U 80% slučajeva svi likovi su beli i svi su strejt. Kod klasike mogu da razumem, to su bila druga vremena, napisati lika druge boje kože ili daleko bilo druge seksusalne orjentacije, najhrabrijima ali i danas pisci rade isto. Većina njih zapravo ne opšie lik nego je dat tebi da ga zamisliš, a svi mi ih po defoltu zamišjamo kao strejt i kao bele –nije rasizam činjeica je. Ono što ja npr. cenim kod Džordža R.R. Martina je što je svaki njegov lik do detalja opisan fizički tačno možeš da imaš u glavi o kome čitaš. Po meni obaveza pisca je da nam da opis lika i da budu različiti –daj nekog azijskog dečaka, crnu devojčicu, momka koji je gej i to priznaje ili se muči da prizna, biskesulnu devojku...kapirate raznovrsnost. Danas treba da je bude.
💙3. Sci- Fi elementi 💙
I ovo spada u kompletno ličnu preferenciju ali mene svemir ne privlači i kad god vidim da se isti spominje radije preskočim knjigu.
💙2. Dva različita sveta 💙
Strašno me nervira kada čitam o prosjakinji u koju se zaljubi neki princ/ dobrostojeći bogataš; vlasnici imanja koja se zaljubi u fermera... Ja sam vam ko Sliterin kuća u Hari Poteru ne volim dva sveta da mešam pa nema šanse. Draže mi je da likovi budu jednaki ili eventualno da je jedno srednja klasa i „najobičnija“ osoba dok je druga osoba malo moćnija to prolazi. Inače u suprotom ludim pa mene su i „Ljubavnik ledi Četerli“ i „Daleko od rauzuzdane gomile“ nervirale iz istog razloga znate kako je kada još imate lik uglednog gospodina tu a ona bira frarmera –užasno.
💙1.Jednobojni likovi💙
Ne volim kada je sve ili crno ili belo. Pa toliko boja ima daj pormešaj malo. Volim likove koje moraš da analiziraš dugo i koje ne znaš kakvi su zaista. Posbeno me nerviraju tzv. „mučenice“ jao majko pa kad krene na 50 strana da opsiuje kako je ona dobra, sve radi ispravno nema ni jednu manu a svi je (da me izvinete) zajebavaju kako stignu –ludim.
To je sve za ovaj post. Kako vam se dopao? Šta vi volite ili ne volite u knjigama? Sve što vam je na pameti pišite mi dole😉
Hvala
na čitanju,
With love, S.
Ja ću samo da se složim, naročito po pitanju nacionalizma i raznovrnosti, volim istu u svojim knjigama, ali počeli su da "ubijaju" sa njom. Naravno, da je predstavljanje različitih kultura bitno, ali problem je što takve knjige odavno postoje, ali ih niko ne kupuje. Sada se neka knjiga odmah stavlja na stub srama ako nema, lupam, panseksualce u sebi. Pisci pišu o onome o čemu znaju, ako me interesuje knjiga sa glavnim likom Indijcem, smeštena u Indoneziju, takvog pisca ću potražiti, a ne zahtevati od popularnih pisaca da menjaju svoj stil pisanja, uostalom publika je ona koja im je i donela popularnost, ali to znači da ona treba da vrši pritisak. Ovim se osvrćem na to, jer vidim da se povodom toga dosta kritikuju pisci na Twitteru i drugim mrežama. Inače su svi postali pomalo, a po mom mišljenju i lažno,socijalno osetljivi.
ОдговориИзбриши
ОдговориИзбришиHvala puno :)
Da je izazov napisati "običan" lik daleko veći od pisanja lika koji je "Bogom dan" je činjenica daleko veći izazov, jer tu se poznaje ko je sposoban :)
da napiše takav lik :)
Moguće je da je kod mene činjenica da sam odrasla baš na zapadnjačkoj kulturi -od muzike i filmova pa sve do knjiga uvek mi je bilo strano da se radnja dešava u našoj zemlji ali dajem šansu uvek :)
Slažem se ne treba forisrati tako da bude napadno, ali u pjedinim situacijama je potrebno da se malo išara, svakako i ja ne volim kada pisac u svaku svoju knjigu stavi gej lika i da to radi više kako bi pokazao da on ceni sve nego zato što mu prirodno nalazi :)
U ranijim epohama mogu da svarim nekako mučenice -jer je to tada bilo isuviše cenjeno ali postoje delovi gde im nema mesta jer ralno siv mi imamo i svoju lošu stranu :)
Zaključak ti je sjajan! Istina jeste da je ejdina prava podela knjiga na -dobre i loše :)
Hvala i tebi Ivana:)
Zapravo veći je problem što se likovi ne opisuju dovoljno te na neki način ostajemo uskraćeni vizualizacije. Rekoh isidori ne treba an silu i nemora ali nije loše da se neki lik ponekad napiše raznovrsnije. To nije hejt piscu ako napiše knjigu i prpusti to -naravno da ne mora svuda ja sam više generalno mislila. Ja sam tviteraš od negde 2012. godine, više ne aktivan ako nekada i što se tvitera tiče mogu da ti kažem da sam tviter tera ljude da oštrije iznose stavove, ja prva to radim zašto pojma nemam :)
Hvala na komentarima i na čitanju devojke :)
Pre nego što prokomentarišem ostalo da se složim s Ivanom od slova do alova.
ОдговориИзбришиVolim da čitam o prošlim vremenima, naročito početak dvadesetog veka, naravno sve je do umešnosti autora, kada je sposoban da u tolikoj meri oživi ono o čemu piše i udahne mu dušu može i na Mars da smesti radnju. :)
Treća tačka me bacila u razmišljanje, mislim da nikad nisam striktno birala poreklo o kom ću čitati, ukoliko naravno nije u pitanju neka biografija..
Mislim da je povezanost sa likovima najbitnije, nije bitno da li saosećam s likom ili se gnušam postupaka pojedinih, ali bitno je da me "pogode", ravnodušnost mi nikad nije dobar znak.
Dinamika svakako, volim i ja u poslednje vreme kada stvari idu malo brže. Nisam ljubitelj bespotrebne opširnosti.
Ja sam tanka sa našima, ne preferiram. Greota, ali istina.
Nisam ljubitelj naučne fantastike, jedino što po tom pitanju mogu to je da gledam Star Wars.
Ne pravi mi nikad problem kada su dva različita sveta suđeni jedni drugom, ali pod uslovom da to ima smisla (verujem da je to kod Hardija slučaj), a ne kao klišei današnjice (jadna i smotana, a on bogataš).
Hvala na listi. :*