Čujem iritantan zvuk alarma sa mog telefona na stočiću kako me zove da se probudim, 11 ujutru, obećala sam sebi da moram da menjam navike i da nesmem da prespavam ceo dan, ponovo. Tmurno je napolju čini se da je pre 6 nego 11. Isključujem ga i na momenat se okrećem sa druge strane ponovo tonući u san dok moj pas leži kraj mojih nogu, njemu vreme ne predstavlja ništa. nakon nekih desetak minuta moj mozak šalje informaciju da bi ipak trebala da ustanem, pa nevoljno po tmurnom kišnom danu dižem glavu.
Danas je jedanaesti septembar, za mene još jedan sasvim običan dan koji ću provesti gledajući nešto na lap topu, čitajući knjigu, idući u teretanu... za druge najtužniji dan u godini. Na današnji dan je pre 14 godina neko pošao na posao radujući se još jednom danu, verovatno misleći kada će doći kući, kako mu je šef stoka, kako ne veruje ženi ili kako se raduje da ponovo vidi decu i psa kako se igraju napolje i ostale sitnice koje čine njegov mali srećan život. Na današnji dan taj neko nikada nije došao kući. Na današnji dan je u rano jutro mnogo njih koji još nisu popili prvu jutarnju kafu i zapalili cigaretu skakalo je na obližnje krovove zgrada hvatajući se a poslednju slamku spasa, sve zbog toga što je jedna organizacija mrzela jednu državu, organizacija koja je odnela 2996 života i 6.000 osakatila za života. Zašto ? Zbog religije? Mržnje? Nečeg trećeg ? Nikada nećemo saznati.
Ja nisam amerikanka, nemam nikakve njihove krvi, ovde gde sam ljudi vole da daju svoje teorije o ovom gorznom napadu, ja neću, ja se ne uklapam u Balkanski mentalitet. Ja ću samo da napišem ovaj, kratak tekst u sećenje na očeve, majke, braću sestre, nečiju decu koja se nikada nisu vratila kući svojima, počivajte u miru.
Ja nisam amerikanka, nemam nikakve njihove krvi, ovde gde sam ljudi vole da daju svoje teorije o ovom gorznom napadu, ja neću, ja se ne uklapam u Balkanski mentalitet. Ja ću samo da napišem ovaj, kratak tekst u sećenje na očeve, majke, braću sestre, nečiju decu koja se nikada nisu vratila kući svojima, počivajte u miru.
Organizacije sličnog tipa ovoj koja je odnela tolike živote na današnji dan u "Bliznakinjama", i dalje rade nemire, mislim da nikada neću da shvatim poentu oduzimanja nečijeg života. Svi imamo pravo na isti u koga ćemo verovati, šta ćemo misliti i kako ćemo postupati u životu, neke stvari nisu izbor poput toga gde ćemo bit rođeni, ko će nam biti porodica, ali imamo onu glavnu slobodu-slobodu da živimo. Nisam hipik ali nikavi ratovi nisu potrebni, ekonomska kriza je već dovoljno teška sama po sebi zato ću da završim ovaj tekst delom pesme Džona Lenona koji je verovao u mir i ljubav iznad svega , da se nikad ne zaboravi 11.9.2001.
You may say I'm a dreamer
But I'm not the only one
I hope someday you'll join us
And the world will be as one
With love S.
Jel se tako sekiras i za hiljade dece koje su izgubile krov na glavom i zivote samo zato sto je ta "fina" drzava resila da siri demokratiju po svetu? A to da su sami isplanirani napad na bliznakinje kako bi imali razloga za rat u Avganistanu i Iraku zbog velikih kolicina nafte, znaju i vrapci na grani. I jel te dotice isto tako bombardovanje Srbije i male Milice Rakic koja je poginula dok je sedela na nosi u wc-u zbog dragih nam amerikanaca i njihovog sirenja demokratije? Stradali su neduzni ljudi u obaranju bliznakinja, u tome se slazemo, ali je ista ta drzavica ubila 30 puta vise civila i sama davala oruzje Islamskoj drzavi koja odrubljuje glave ljudima zbog glupe vere, i ne vidim da odajes slavu svim tim zrtvama tvoje omiljene drzavice. Ali, sve se vraca, sve se placa, i rimsko carstvo je palo, samo da imam srece da budem ziv i da vidim to svojim ocima.
ОдговориИзбришиdragi prijatelju ne mešaj babe i žabe nisam pisala tekst da pokrećem ikakvu diskusiju, ja ne mrzim ni jednu naciju na svetu jedan čovekne čini ceo narod . Meni je žao ljudi koji us izgubili živote ovde i to je jedino što je važno. Za vreme bombardovanja sam bila mnogo mala ni punih 5 imala nisam ne sećem se i drago mi je zbog toga. Nema potrebe za rasističkim komentarima :)
ОдговориИзбришиMoje ime, Isabella Ethan Nakon 12 godina braka, moj muž i ja smo se svađali na ovaj ili onaj način dok me konačno nije napustio i preselio se u Kaliforniju da bude s drugom ženom. Osjećala sam se kao da je moj život gotov i da su moja djeca mislila da nikada više neće vidjeti svog oca. Trudila sam se biti jaka samo prema djeci, ali nisam mogla obuzdati bol koji je mučio moje srce, srce mi je bilo ispunjeno tugom i bolom jer sam zaista bila zaljubljena u svog muža. Razmišljam o njemu svaki dan i noć i uvijek želim da mi se vrati, bila sam jako uznemirena i trebala sam pomoć, pa sam potražila pomoć na internetu i naišla na web stranicu koja sugerira da bi dr. Alaba mogao pomoći svojoj bivšoj bivšoj da se vrati. Stoga sam osjetio da bih trebao pokušati. Kontaktirao sam ga i rekao mi je što da radim. Učinila sam to i onda mi je napravio ljubavnu čaroliju. 48 sati kasnije moj suprug me stvarno nazvao i rekao mi da i njemu jako nedostaju djeca, tako nevjerojatno!! Dakle, vratio se tog dana, s puno ljubavi i radosti, i ispričao se za svoju pogrešku i bol koji je nanio meni i djeci. Naš brak je bio jači nego prije, a sve zahvaljujući dr. Alabi. Toliko je moćan i odlučila sam podijeliti svoju priču na internetu da je dr. Alaba bio pravi i moćni čarobnjak. Uvijek ću se moliti da ona živi dugo pomažući svojoj djeci u trenucima potrebe, ako ste ovdje i trebate se vratiti bivšem ili je vaš muž prešao na drugu ženu, prestanite plakati, odmah kontaktirajte ovaj moćni pravopisni kotačić. Ovdje je njegova kontakt adresa e-pošte na: {dralaba3000@gmail.com} ili WhatsApp / viber preko njegovog kontakta ispod +1(425) 477-2744 Hvala dr. ALABA.
ОдговориИзбриши