Draga, buduća ja...

 

Draga buduća ja,

Kucaš ovaj tekst dok sediš na malom, improvizovanom stolu u svojoj haotičnoj sobi. Rekla si da ćeš je srediti sutra jer sutra je dan pred rođendan pa valjda je red da ii soba bude sređena.

Trenutno imaš 26 godina i tvoj život je sastavljen od velike doze anksioznosti usled ranih događaja koji su ti se desili. Trenutno se ne osećaš samo kao da si sama već si i prilično usamljena. 

Oh taj gutalj hladne kafe je bio dobar zar ne?

Slušaj ne znam gde je buduća Sara koja ovo čita ali na ovu trenutno sam ponosna. Sara koja kuca ovaj tekst šestog aprila 20121. godine je počela redovne psiho terapije. 

Sara koja kuca ovaj tekst je počela da radi aktivno svakog dana. 

Sara koja kuca ovaj tekst je počela da vežba. I to je nešto na šta sam jako ponosna.

Pandemija je kada ovo kucaš još u toku. A kako se čini zbog nedostatka discipline ne nazire joj se kraj. Ti međutim ne možeš još da primiš vakcinu zbog nedostatka imuniteta. Nadam se da je Sara koja ovo čita u budućnosti, vakcinisana. Nadam se da žvi od pisanja i da je počela svoj podkast i/ili youtube kanal.

 Prošla si sito i rešeto. Mnogo dugova odraslog sveta, dana bez hrane, dana kada nisi ustajala iz kreveta a opet evo te ovde pišeš ovaj post.

Ovih dana  ti društvo najčešće prave pas i mačka i to je veruj mi sjajna ekipa jer ti te životinje pomažu u terapiji.

No neću da te lažem, ti još uvek nisi istinski srećna.

Nedostaje ti finansijksa stabilnost,

nedostaju ti prijatelji, 

nedostaje ti život pre gospođice Rone mada se za tebe, pravog i istinskog introverta nije mnogo promenilo.

Nedostaje ti normalna porodica koju si nekada imala.

Život pre nego što ti je strah postao glavni saputnik u svemu.

Život pre posttraumatskog stresnog poremećaja.

Život kada si spavala barem malo normlane sate.

Ali slušaj to je sve OK u ovom trenutku jer ti draga moja S, ti si se pokrenula sa mrtve tačke. Naučila si da spremiš stvar ili dve. Priznala si sebi da voliš i devojke (i koliko ih zapravo voliš). Počela si da radiš na sebi. Ako se ikada osećaš kao da ne možeš levo ili desno seti se ovog trenutka u kome si sad. Niko nije zamahnuo čarobnim štapićem. Ti si sama to uradila. 

Dakle draga buduća ja,

ironično je što pišeš svoj prvi post nakon par meseci baš sada, šestog aprila isti dan kada si pre 12 godina otpuštena iz bolnice i dobila svoj drugi rođendan i šansu da živiš. Nadam se da sada ceniš to jer godinama si verovala da Bog, univerzum ili koja god viša sila da je gore je napravila grešku. Nije. Tvoj život vredi. Srećna si što si ovde i što imaš šansu za nešto bolje. Nikada sebi ovo nisi napisala ali sa svim tvojim slomljenim i pokidalim žicama (a ima ih mnogo) ja te volim i ja verujem u tebe.

 

Na dan kada objaviš ovaj post imaćeš 27 i da nikom nije dozvoljeno da kaže da si u kasnim 20-im ovo su srednje sve do 29-e biće srednje mada jesi srećna što su "srednje" 20-e prošle jer su bile prilično gadne. Dobrodošla u novu etapu života. Šta god da radiš i gde god da si sada nadam se samo jednu stvar- nadam se da si srećna.

Živi, ne preživljavaj svakog dana.

Love you.

Napisano: 06. Aprila 2021. godine