MY 2020.

 

Nisam sigurna da znam tačno o čemu želim da pišem, ali znam da želim.

Pozdrav dragi ljudi what's up? Danas vam pišem jedan, radije spontani post koji nisam baš planirala da napišem. Pre svega srećan vam Božić i nova godina neka vam ova godina donese mnogo dobrog.

Dakle prošla je 2020. Godina koja je verovatno jedna od retkih univerzlano loših godina, godina koja apsolutno nikom nije bila dobra. Interesantno je, kada sam na instagramu sumirala moju godinu shvatila sam da mi se februar 2020 čini kao da je bio u 2017. Ali zaista je tako. Prosto celokupno godina deluje kao da je trajala mnogo duže nego što jeste. A opet istovremeno deluje kao da je trajala 3 meseca. Meni je jun 2020 doslovno bio juče i da me pitate gde su prošli novembar, oktobar, septembar...ne bih znala da vam kažem. Za mene je bila jako stresna godina. Čak i gora od 2019, daleko gora da budem iskrena. No dobro, prošla je! U novoj godini se nadam miru, zdravlju i životu bez stresa. Ništa više od toga ne tražim a to želim i vama. No hajde da kroz fotke sumiramo moju 2020.

Januar: Imala sam velike nade za 2020 mada je nekako od starta krenula loše.

Februar: Nisam znala da će ovo biti poslednji mesec u kancelariji niti da će biti poslednji normalan mesec. Opet kažem deluje mi kao da je bilo pre 5 godina ne pre 11 meseci.

Mart: Karantin je počeo 15. i život se prosto...promenio. Međutim da budem iskrena u to vreme nije delovao preterano drugačije čak mi je i prijao "odmor".

April:  Karantinski rođendan je protekao bolje nego što sam očekivala nisam stigla ni da nabavim sastojke za tortu pa je ispalo ovo. Na svoj rođendan sam i zvanično "izašla iz ormara" i priznala svima da sam bi.

Maj: Bio je 13. kada sam otišla u svoju prvu šetnju za dva meseca. Već sredinom aprila sam toliko jako želela da izađem u kasno podne u šetnju nadajući se ružiastom nebu. I to sam i dobila.

Jun: Gledala sam tajlandsku boy love dramu "Untill We Meet Again" , priču koju obožavam. Krajem meseca je život počeo da se raspada ali sam utehu našla u kreativnosti i pravljenju tiktok videa (ostaviću vam link mog tt dole možete da pogledate) i od tada postujem aktivno.

Jul: Težak ali baš težak mesec. Imala sam čudnu opsesiju sa hladnom kafom.

Avgust: Najbolji mesec prethodne godine. Od prvog do poslednjeg dana je bio odličan.

Septembar: Pamtim da sam pravila prve (i verovatno poslednje) američke krofnice. Reći da sam mrzela da ih pravim je mala reč.

Oktobar: Okrobr mi je nekako maglovit malo čega se sećam ali pamtim da sam imala sjajnu noć veštica i bindž Sabrine!

Novembar: Zaljubila sam se u tajlansku dramu "Govorio sam zalasku sunca o tebi" (call me by your name ali na Tajlandu bukvalno!) i glas prelepog Bilkina koji igra glavnu ulogu. Ta drama me je inspirisala da ponovo pišem!

Decembar: Bilo je (malo) snega. Moje mentalno zdravlje je bilo najniže moguće, ali ne žalim se preživela sam i to!

I to je to za današnji post pretpostavljam. Kako vam se dopao? Sve što vam je na pameti pišite mi dole ili me kontaktirajte na moj email saramilenkovic1994@gmail.com .

Linkovi vezani za ovaj post (ako želite više da pročitate idite na "open link in new tab" jer ne mogu da namestim da se sam dirketno otvara u novom):

♡TikTok

☆ Moj Goodreads

 ☆Pesma

♡Moj instagram

☆ Moj Goodreads

♡FB stranica

☆Twitter

Hvala na čitanju,

With love, S.