Jedna drugačija filmska recenzija (December with Mademoiselle S. #1)

Kvalitet je zaista proizvod dobre kreativnosti i kvalitetno uloženog vremena i vrednog rada. Razmišljam o kvalitetu već neko vreme. Oduvek sam volela film kao pokretnu umetnost, međutim u zadnje vreme imam utisak da se dosta filmova pravi samo radi profita te da se na kvalitet ne gleda.

Pozdrav dragi ljudi. What's up? Pre svega ovaj post je trebao da bude u četvrtak, ja sam ga npisala ranije nisam imala da ga editujem jer sam imala polaganje za vozački- položila sam i danas sam išla da uzmem dozvolu, zato će ovaj post ići u subotu a "filmovi novembra" u nedelju. Danas sam tu sa novim kocneptom posta-tačnije u ovakvoj formi ga nikada nisam pisala. Skoro sam gledala dva filma koja su na kraju rezlutirala potpuno suprotnim utiscima. Dok je film koji sam (ako ništa drugo) očekivala da me barem zabavi potpuno ostavio razočaravajući utisak, drugi od kog nisam očekivala mnogo me je oduševio i danas pišem o tome.

Let's go 😉

Destination Wedding

Siniopsis:

Muškarac (Kjanu Rivs) i žena (Vinona Rajder) se sreću u avionu na kratkom putu i između njih se odmah stvara odbojnost. Oni shvataju da putuju na isto venčanje što otežava situaciju jer se ne podnose.

Trebalo je da poslušam svoj instikt koji mi je govorio "Sara, kad film ima naslov kao Halmarkovi filmovi verovatno treba da ga preskočiš". Nisam. Videla sam Kijanu Rivsa i Vinonu na posteru nakon toliko godina, i pomislila - ne može da bude toliko loš, ako ništa drugo uživaću u lepim kadrovima i zabaviću se. Reći da sam se prevarila bi bilo blago-film je bio jedna od najvećih katastrofa koje sam pogledala, ne ove godine nego ikada.

Pre svega ono što ne mogu da stavim kao zamerku, ali moram da kažem je da ni Vinona ni Kijanu više nisu Džonatan i Mina zapravo daleko su od toga. Godine se jasno vide ne njihovim licima i to je-mada tu niko nije kriv bilo malo šokantno. Ono što definitivno mogu da im zamerim i što je do njih je gluma. Ne znaima me koliko je godina prošlo, to može da se kontroliše. Gluma je blago rečeno katastrofalna bila. Kao da si doveo muškarca koji je možda glumio za svoju prodicu nešto za praznike i ženu iz amaterskog pozorišta i dao im da igraju. Da budem realna, scenario je katastrofa (o tome u nastavku teksta) ali njih dvoje ništa ne rade da poboljšaju situaciju. On deluje kao da su mu dali lutku da glumi sa njom ne stvarnu osobu. Vinona na jedvite jade uspeva da izvuče koliko toliko lik da ne postane totalna katastrofa ai ne dovoljno da spasi ovaj film. 

Hemija između njih dvoje ne funkcioniše. Sad da budem fer, u Drakuli je ona imala dobru hemiju sa Gerijem Oldmanom ali scene između njih dvoje tada nisu bile neprijatne za gledanje i lepo su izgledali kao par. Međutim ovde je bolno da ih gledaš zajedno čak i kada samo pričaju-deluje kao da su prisiljeni da budu u istoj prostoriji. Da ne pominjem seksi scene koje sam morala da preskočim koliko je ono bilo loše -ako se išlo na humor,nisu uspeli ništa tu da urade.

Vinona i Kijanu davne '92. godine u Drakuli

Režiseru ovog filma treba oduzeti dozvolu za rad -zauvek. Režija ovde ne postoji. Tekst je blago rečeno glup,scene idu bez nekog toka jedna preko druge, fascinantno je koliko je loše odradio posao.

Monotonija je ono što je verovatno "ubilo" ceo film. Verujte mi na reč da sam premotala jedan od 1857 dijaloga koje vode Rivs i Rajder i nakon pet minuta preskoka oni idalje sede u istom položaju i pričaju o istom-ne šalim se. Ceo film je takav-skup jako dosadnih dugih motnotnih scena u kojima se aposlutno ništa ne dešava.

Zaključak je da poenta ovog filma ne postoji. Možete da je tražite da pokušate da saberete 2 i 2 ali nećete naći ništa jer poente jednostavno nema. Film je takav, da mi Halmarkovi filmovi (koje ne podnosim) izgledaju dobro. Ne pamtim kada sam zadnji put dala 1/10 zvezdica filmu,sada sam to uradila. Dakle-preskočite.

A Stray Goat

Sinopsis: 

Priča prati dečaka, srednjoškolca, koji se doseljava iz Soula u malo selo gde njegovi roditelji otvaraju crkvu. On primećuje da u razredu postoji devojčica koju ostatak razreda uporno maltretira jer kruže tračevi da je njen otac ubio čoveka. On postaje deo ekipe dečaka koji muče nedužnu devojčicu i mada sam zna da maltretiranje nije način prilagođava se. Jednog dana kada dobije zadatek od drugara da je ode sa njom do kuće kako bi joj oni napakostili, nakon što ga njen otac posluži ručkom, postaje njen prijatelj.

Biću odmah iskrena, kada sam pogledala trailer za ovaj film moja očekivanja nisu bila nikakva. Siva, radije tmurna kinematografija, mračna atmosfera-ništa privlačno. Ali moja radoznalost je na sreću pobedila. Još od kada sam prvi put videla glavnog glumca Pak Džinjonga jednog od 7 momaka iz benda GOT7 imala sam utisak da potencijalno ima talenat i za glumu. Znala sam da mu je ovo debitantski film i to je jedini razlog zašto sam ga pustila. Na sreću ovaj put mogu da kažem da je to bila sjajna odluka!

Ako bih trebala da iskoristim jednu reč da opišem ovaj film iskoristila bih reč-realnost. Film ne preza od toga da pokaže život onakvim kakav na žalost često jeste -ispunjen mešavinom lepih momenata, nadanja ali isto toliko surov i nepravedan. U 90 minuta koliko traje on se ne drži fikcije i neralističnih dešavanja, naprotiv onda kada ti kreneš da sanjariš udari ti šamar i vrati te nazad.

Upravo takvi su i likovi. Kako glavni tako i sporedni. Glavni likovi su predstavljeni kroz dečaka koji nije loša osoba ali pokušava da se prilagodi situaiciji u kojoj se nalazi. On je apsolutno stvarna osoba ne vitez iz bajke (mada Džinjong jeste vitez,u to duboko verujem). Njegove dobre namere i želja da zaštiti nedužnu devojčicu će se ispoljiti toliko puta tokom filma alu konstantno suočene sa njegovim strahom i željom za "zonom konfora" sve dok u kljućnoj sceni njegov lik ne uradi ništa kako bi popravio situaciju ili pomogao. Ovo ne predstavlja njegov lik kao loš, koliko god da tako izgleda u trenutku kada se radnja odvija,on je jednostavno predstavnik jednog prosečnog mladića koji bi verovatno tako reagovao u toj situaciji. Devojčica takođe pretstavlja realnu ososbu. Povređenu i utučenu. Ona nije ništa skrivila ali je pred očima drugih kriva. Čak i u crkvi neće biti dobrodošla, ali dečak iz grada će biti njena svetlost barem na kratko.

Prelepi Džinjong je bio jedini razlog za gledanje ovog filma

Fantastično je kako se spasavanje jareta temelji kao sjajna metafora u ovom filmu. Za dečaka ono predstavlja spasavanje svoje nemoći da reaguje, za devojčicu spasavanje same sebe od sivila i života koji je uporno šiba.

Kinematografija možda nije esteski lepa, ali sjajno odgovara filmu. Predstavlja sivilo malog mesta u kome se likovi nalaze. Ipak videćete kako se kadrovi menjaju u trenucima kada su oni srećni, i kinmatografija postaje daleko lepša.

Gluma je jako dobra. Trudila sam se da gledam film što subjektivnije moguće (ipak ja njega obožavam) i mogu da kažem da su glumci sjajni. Posenbno mladi glumci. Moram da pohvalim glavnu glumicu Ji Woo savršeno je prenela svoj lik. Poslednje scene su bile brutalne njen izraz lica i bol-apsolutno sve se oseća. Džinjong je bio savršen, realnističan prikaz lika i dopada mi se što sam gledala Minsika ne Džinjonga iz GOT7. Za njegov prvi film-savršeno odrađen posao.

Ovaj film je dokaz da nije bitno koliko je novca uloženo sve dok dobra priča postoji. Film je jako potresan, možda će prvo da deluje kao da znate kako će se odvijati, međutim obrt se dešava kada ga najmanje očekujete. Imate film na YouTube-u sa engleksim titlom (ko hoće neka mi napiše u komentarima poslaću link na mail) i imate sve moje preprouke za njega.

To je sve za danas. Kako vam se dopao post? Sve što vam je na pameti, pišite mi dole.

Linkovi vezani za ovaj post (ako želite više da pročitate idite na "open link in new tab" jer ne mogu da namestim da se sam dirketno otvara u novom):
♡Prethodne filmske liste

♡Moj instagram

☆ Moj Goodreads

♡FB stranica

☆Twitter

♡Novi tumblr

Hvala na čitanju,

With love, S.