7 Filmova koje ne treba da gledate kada se osećate loše

Pozdrav dragi ljudi. What’s up? Dugo sam razmišljala o filmskim postovima i da li uopšte postoji neka tema koju nisam obradila? Međutim naišla sam na jednu koja je na papiru delovala kao dobra zamisao, nadam se da će i u praksi biti dobra. Pre par nedelja pisala sam vam o filmovima koji motivišu sada imam listu od sedam filmova (hronološki raspoređenih) koje definitivno treba da izbegavate kada niste mentalno najstabilniji. Odmah da napomenem da su svi ovi filmovi sjajni i izuzetno kvalitetni te da ih preporučujem svima koji su psihički dobro ili nemaju nekih problema, da više ne samaram

Let’s go 😉

1. One Flew Over the Cuckoo's Nest (1975)

Kriminalac koji se pravi da je lud, završava u mentalnoj ustanovi i diže pobunu protiv stroge sestre koja muči pacijente.

Verujem da je većina čula za čuvenu dramu a Džekom Niklsonom. Mada ovaj film nije striktno depresivan,  ima par izuzetno teških momenata koje definitivno treba izbegavati ako ste u lošem stanju. Sam kraj je jako emotivan i težak.

2.Terms of Endearment (1983)

Majka i kćerka, jedan život i jedno odrastanje.

Nije ovaj film toliko depresivan zapravo ima dosta veselih i lepih momenata, do zadnjeg dela filma gde postaje nepodnošljiv. Ovaj film je meni lično jedan od težih jer predstavlja gotovo preslikanu životnu priču moje porodice pa ga izbegavam čak i kada sam dobro jer je jako težak. Međutim jako je lep i jako dobro urađen, tako da u svakoj drugoj situaciji apsolutno zeleno svetlo imate za njega.

3. North Country (2005)

Godina je 1989. i mlada majka Džozi Ejms (Šarliz Tron) napušta supruga koji je maltretira sa dvoje maloletne dece se vraća kod roditelja. Džozi, društveno neprihvatljiva žena koje se čak i roditelji stide zbog toga što je starije dete rodila vanbračno kao tinejdžerka, zapošljava se u rudniku u kome trpi ponižavanje od strane kolega, među kojima je i njen bivši dečko Bobi Šarp (Džeremi Rener). Nakon niza ponižavanja koje, zarad novca trpe njene koleginice, uz pomoć neočekivanog prijatelja, advokata Bila Vajta (Vudi Harleson), Džozi će skupiti hrabrost da izađe pred sud i zatraži svoja prava. Film se temelji na istinitom događaju.

Ako ste žensko.  Bez obzira na to kako se osećate tri puta razmislite pre nego što pogledate ovaj film. Ovo je jako teško za gledanje. Scene su grafički prikazane, priča je jeziva i grozna za gledanje, film koji je na žalost predstavlja jednu surovu realnost. Gledala sam ga sa knedlom u grlu. Sa druge strane muškarci ovaj film morate da pogledate, jer budi svest.

4. Hunger (2008)

Irski republikanac Bobi Sends (Majkl Fasbender) vodi zatvorenike zatvora Severne Irske u štrajk glađu. Godine kada je slobodno mišljenje bilo sve samo ne dozvoljeno. Godine kada su buntovnici patili na najsuroviji mogući način. I jedan čovek koji je rešio to da promeni.

Meni nije bilo depresivno da gledam Hunger ali definitivno mi je bilo jako teško i mučno za gledanje zbog realizma koji ovaj film ima. Kada budete videli Fasbenderovo telo nakon štrajka glađu neće vam biti dobro koliko to strašno i jezivo izgleda. Imam celu recenziju linkovaću je dole.

5. Precious (2009)

Njujork, kraj ’80ih. Bucmasta, zlostavljana tinejdžerka, trudna sa drugim detetom čiji je otac njen otac oslanja se na školu u nadi da će joj se život poboljšati. Tu je i njena majka koja je krivi za to što je muž više ne voli.

Ja sam jednom gledala ovaj film i zarekla se -nikada više. Ovaj film je ruke dole, najteži film, koji sam ja pogledala u životu film nakon kog sam  (da prostite) povratila koliko mi je bio mučan. Drama kao drama je kvalitetna ali ovo je film koji nije za svakog i treba debelo da razmislite pre nego što odlučite da li da pogledate ili ne.

6. Biutiful (2010)

Uksbal, samohrani otac iz Barselone saznaje da ima tumor na mozgu te pokušava da preduzme sve potrebne mere kako bi njegova deca ostala u dobrim rukama.

Ovaj film je jednom rečju-depresija. Sam Injaritu koji ga je radio opisuje Biutiful kao svoj najdepresivniji film, posvećen inače njegovom ocu. Havijer Bardem razbija u ulozi Ukbala ali ako ste emotivno loše ne gledajte ovaj film nikako, ovaj film boji i sunčan dan u siv jer odiše tamom i depresijom koja pokriva i šarenilo Barselone.

7. Never Let Me Go (2010)

Kejti (Keri Muligan), Tomi (Endru Garfild) i Rut (Kira Najtli) odrastaju u internatu u kome se vodi računa o njihovom zdravlju i životu. Na jednom času profesorica skrhana  istinom koju deca ne znaju otkriva im da su oni zapravo samo donosi za ljude koji su platili njihovo postojanje.

Prvi film koji je mene naterao da plačem, isitni na volju bio je to plač od 2-3 minuta ali izvući suze iz mene je najteža stvar na svetu, ovaj film je to uradio. Ovaj film ubija nadu što je razlog zašto ne treba da ga gledate ako niste dobro psihički, inače je jako lepo odrađen film.

Linkovi vezani za ovaj post (ako želite više da pročitate idite na "open link in new tab" jer ne mogu da namestim da se sam dirketno otvara u novom):
☆Recenzija za film "Hunger"

♡Moj instagram

☆ Moj Goodreads

♡FB stranica

☆Twitter

♡Novi tumblr

To je to za ovaj post. Kako vam se dopao? Sve što vam je na pameti pišite mi dole! 😉

Hvala na čitanju,

With love, S.