"Breathe" Movie Review

Kada je Robin Kevendiš (Endru Garfild) imao 28 godina, ostao je pralizovan. Te '59-e godine kada medicina nije bila ono što je dans, lekari mu nisu predviđali velike šanse za život. Međutim uz pomoć svojih prijatelja a pre svega supruge Dajane (Kler Foj), njegovo stanje se poboljšava a  uz to pronalazi metode kako da diše van svoje sobe i kreveta za koji je vezan a onda i u putu te postaje advokat za paralizovane osobe.

Godina: 2017.

Uloge:  Andrew Garfield, Claire Foy, Hugh Bonneville

Režija:  Andy Serkis

Rotten Tomatoes: 66% (6,4/10)

IMDb: 7/10

Želela sam da pogledam ovaj film još od kada sam videla prvi trailer. Privlačila me je priča i dopali su mi se kadrovi koje sam videla u traileru. Iskreno mislila sam da je nešto poput priča Džejn Ostin (tada nisam shvatala da se radio o autobiografiji), te priče sa duhom vremena i suncem okupanim scenama koje toliko volim. Ne one kliše romanse već one lepe starinske. Međutim ovaj film ne priča priču o tome. Ovo je autobiografija Robina Kevendiša, čoveka koji je oboleo od paralize sa 28, a umro tek kada mu je bilo 64 i time posta čovek sa najdužim vekom života u Velikoj Britaniji. Moram da priznam da za Robina pre ovog filma nisam čula. Njegov sin Džonatan je inače jako uspešan producent producirao je sva tri filma o Bridžit Džouns, Elizabeth Golden Age a i ovaj film koji prati život njegovog oca koji se razboleo malo pre Džonatanovog rođenja.

Ovo je OK film. Dakle na nekoj sredini. Definitivno nije loš, držao je pažnju i ima svoje divne momente ali daleko je to od dobrog filma. Najveća zamerka koju imam je što je izuzetno aljkavo urađen, bukvalno 10 godina prolazi a da niko to ne naznači, Kler Foj (ovo nije do nje do ljudi koji rade na filmu) u dvadesetim i u šesdesetim izgleda IDENTIČNO, pojedini delovi traju milijardu godina i onda sledeći kadar i bum zbrzano sto0 godina kasnije. Dakle nema željenu dinamiku i nema dobru raspoređenost, izgleda kao da za editovanje snimka nikada nisu čuli, Golume  zar ništa ne nauči od Pitera Džeksona? Ali reditelju Endiju Serkisu mogu i da oprostim jer je ovo nejgov rediteljski debi i zaista  scene i kadrovi su lepo postavljeni to je za nekog ko prvi put režira (jes da glumi 100 godina) zaista dobro odrađen posao, međutim gde su porducenti i scnaristi? Ljudi koji rade na editovanju i sečenju filma? Trebalo je više da paze.

Što se glume tiče, ne ćelim da lažem i ne želim da vas zavaravam ali prosto nije preterano zadovoljavajuća. Ja se izvinjavam ali uz dužno poštovanje Endru Garfild je bio jednom katastrofalan. Dakle čovek glumi paralizovanog čoveka, i umesto da se saosećam sa patnjom (kao npr. kada sam gledala Edija Redmejna u "Teoriji svega" pa mi se srce kidalo gledajući kako se muči) ja sam htela da umrem od smeha (oprosti Bože ali zaista je tako), jer dečko deluje kao parodija na paralizovane ljude. Ozbiljno, ništa on meni nije valjao.

Još jedna kritika je i Din Čarls Čapman, koji je na listi kao jedan od glavnih junaka (kako- nikom nije jasno) on igra Džonatana, Robinovog i Dajaninog sina. Hajde što je imao dve reči u filmu da progovori, nego što on dečko nema blage veze gde se nalazi, izgubljen gleda negde u daljinu kapiram da dečko misli da opet glumi Tomena Barationa pa gleda kad treba da skače ili šta ja znam. Dete koje je igralo Džonatana u mlađim godinama je odradilo milion puta bolji posao.

Svetla tačka je svakako Kler Foj koja je za razliku od svoje filmske porodice razbila kako je odigrala Dajanu. Foj koja se već dokazala kao mestralan glumac u seriji "The Crown" i ulozi kraljice Elizabete II, je donela ovu ženu koja je na svojim leđima nosila veliko berme čitavog života i koja uprkos tome nikada nije odustala od čoveka kog voli. Sa njenim bolom i njenim scenama sam se za razliku od Garfilda saosećala maksimalno, jer ju je toliko dobro iznela vidim da je ona i pokupila najviše pohvala za ovaj perfomans od strane kritike. Pored kinematografije ona je dobar razlog da pogledate film. Hemija između Foj i Garfilda ne postoji. Jasno je ko dan da nema ničeg između njih, samo sam pomislila "čoveče što opet nisu zvali Meta Smita ovo bi prošlo mnogo bolje" jer njih dvoje deluju kao dva druga sa seta i ništa više od toga.

Kinematografija je prelepa, posebno kada se prikazuju snimci pejzaža, deluju rajski i nestvarno. Hvala Bogu radio ju je Robert Ričardson, a  ako  pogledate neke od filmova koje je radio (neki od poznatijih su oba dela Kill Bill filmova i "Đangova osveta" za Tarantina; "Hugo", "Zatvoreno Ostrvo"  i "Avijatičar" za Skorsezija) shvatićete da se radi o čoveku koji "zna znanje" a uz Emanuela Lubezkog smatra se jednim od najboljih kinematografa današnjice. Muzika mi se takođe jako dopala, prijatna je i opuštajuća.

Generalan zaključak je da je ovo dobar i "pristojan" film i ukoliko želite neki lagani biografski, preporučujem da ga pogledate. Međutim on zaista ima milion mana, ima dosta nedostataka posebno u pogledu toga da kada otvore neko poglavlje često ostaje samo tako otvoreno i ne zatvoreno već se prelazi na sledeću stranu. Ako ove detalje možete da ignorišete ili vam ne smetaju onda je "Breathe" film za vas.

Ocena: ★★★/5

Da li ste pogledali ovaj film? Kako vam se dopao? Da li vas privlači da pogledate? Sve što vam je na pameti pišite mi dole ili me kontaktirajte na mail saramilenkovic1994@gmail.com . 

Linkovi vezani za ovaj post (ako želite više da pročitate idite na "open link in new tab" jer ne mogu da namestim da se sam dirketno otvara u novom):

♡ Moj instagram

☆ Moj Goodreads

♡FB stranica

☆ Twitter

♡Novi tumblr

Hvala na čitanju,

With love, S.