🎬Allied movie review🎬

Drugi svetski rat, Kazablanka. Dok rak tinja i preti da oduzme i poslednju volju za životom, dok Hitler nemilosrdno ubija oni su na zadatku. Smrt je lako moguća, jedan pogrešan korak i njih dvoje nestaju, ali zadatak je ono što moraju da ispune. Kanađanin Maks, i fancuska špijunka Merijen postaju tim -isprva poslovni a nakon što obave misiju i privatni tim. I ako je rat u toku njih dvoje deluju kao najobičnija porodica -ona podiže njihovu kćerku dok on radi u Londonskim službama. Sve se menja jednog dana kada Maksu na poslu saopšte da postoji sumnja da njegova supruga nije ono za šta se predstavlja i da ako se ispostavi da je nemački špijun on lično mora da joj bude dželat.

Uloge:  Brad Pitt, Marion Cotillard, Jared Harris 
Režija:   Robert Zemeckis
Rotten Tomatoes: 60% (6,2/10)
IMDb: 7,1/10

Allied je film koji sam jako dugo želela da pogledam. Ja sam veliki esteta i kada gledam treiler uglavnom je taj estetki momenat ono što me privuče kod filma pa sam se jako radovala ovom koji je izgledao prelepo na oko. Prošao mi je u trenu, toliko uživaš u pogledu na ovaj film da je taj utisak veći od svih ostalih. Robert Zemekis je čovek koji nam je pre 23 godine -isto onoliko koliko sam ja na ovom svetu- dao Foresta Gampa. Bio je to film koji je na privi pogled delovao jednostavno, ali ključ je bio u tome što je to bio film sa jakom emocijom. Emocija koju Forest Gamp nosi je ljudska, nikako patetična nikako ljigava. Stil koji Zemekis ima je jedinstven po ptom pitanju jer on pruža nama kao gledaocima taman toliko emocije koliko bi osetio neko ko gleda radnju sa strane. Ovaj film upravo radi isto međutim on je jedinstven pre svega po osećaju i atmosferi koji stvara. Ceo film kao paket ima jedinstvenu, do nekle opuštenu atmosferu  i deluje bajkovito i nerealno. A opet sa druge strane u trenutku kada je prelomno na zadatku možeš da vidiš jasan strah paniku (što su pre svega pohvale na račun Kotijar i Pita koji su sve ocrtali na svojim licima). Varira između mašte i stvarnosti tako su pojedini elementi toliko prelepi da te teraju da zaboraviš da je rat, a opet drugi poput bombardovanja Londona deluju surovo realno. Zemekis je želeo da napravi ljubavnu dramu, onako kako se to nekad radilo. Sam ovaj film je delimično inspirisan filmom "Kazablanka" i on zaista tako izgleda -kao da je rađen u ono vreme samo da je postojala dobra tehnologija.

Bred Pit i Merion Kotijar na setu sa rediteljem (sredina)

Glavne uloge u ovom filmu pripale su Bredu Pitu i Merion Kotijar, što je još jedan od razloga zašto sam toliko želela da ga pogledam. Na papiru su mi delovali kao potencijalno sjajan tandem i nisam pogrešila u proceni.

Bred Pit igra Maksa Vatana, kanadskog špijuna koji dolazi na zadatak a da pri tom ne poznaje ni ženu sa kojojm radi. Ovo je onaj tip likova kakve je Bred Pit igrao u mladosti. Ta gospoda koja isprva deluje distancirano a zapravo su veliki romantičari željni ljubavi, tip uloge koji mu je definitivno nedostajao. Pomalo vuče na klasičnu verziju "Gospodina i gospođe Smit" sa tim da je ovo daleko bolje osmišljeno (plus velike pohvale što filmi nije ni najmanje vulgaran) i njemu tip gospodina iz prošlih vremena mnogo bolje stoji. Sjajno je izneo ulogu i sjajno je preneo nama kao gledaocima lik Maksa posebno kada krene da se bori sam sa sobom i sa tim da sa jedne strane on mnogo voli svoju ženu sa druge strane sa tim da ako se ispostavi da je ono za šta je smatraju nema mu druge nego da je ubije (u suprotnom i on će biti pogubljen a tako njihova kćerka ostaje siroče). Jedna od finalnih scena u filmu je baš bila brutalna za njega. Uz to moram da napomenem da dugo nije bio lep kao u ovom filmu.

Merion Kotijar igra Marijen Besažur, francusku špijunku koja je preživela napad u Parizu pod čudnim okolnostima. Mi zapravo ne znamo ko je ona. Znamo da lepo crta, znamo da je jako intaligentna ali ko je zapravo ona ostaje misterija pa do samog kraja. Marijen gotovo tipična Zemekisova junaknja -mila, draga, naizgled savršena ali sa velikim mrljama koje je vuku u lance prošlosti po čemu jako podseća na Dženi (iz filma Forest Gamp), sa tim da je ona pre fatalna nego prosto harizmatična, jer igra je Merion mora da bude fatalna. Merion Kotijar se smatra jednom od najboljih glumica modernog vremena, njen talenat i glumački stil kao i sam izgled ljudi vezuju za "starinske" dive,  jer ima krhkost i neverovatnu lepotu, zato ne treba da čudi što se tako dobro uklopila u ovu ulogu. Ona je apsolutna zvezda ovog filma, njena izvedba je magična fantastična, od emocija  koje nosi do promena raspoloženja -perfektna, bićete zaljubljeni u nju svake sekunde.

Hemija između Pita i Kotijar je neverovatna. Ovaj film izašao je u vreme kada se Bred razvodio od Anđeline i zbog scena i njihove hemije mediji su mislili da je prevario Anđelinu sa Merion, kada odgledate ovaj film shvatićete i zašto. Ne mogu da tvrdim da su jendo drugom najbolji filmski partneri (njegova najbolja partnerka mi je idalje Džulija Ormond iz filma "Legenda o Jeseni" nej najbolji partner mi je idalje  Majkl Fasbender u "Magbetu") ali definitivno su jedno drugom u samom vrhu najboljih,  prosto tenzija i način na koji se gledaju još od prve scene čine ih definitivno jednim od najlepših filmskih  parova koje sam ikada videla, a priča koja se odigrava im ide u prilog, uz to vizuelno gledano (znam da mnogi smatraju da vizuelni momenat nije bitan, ali film je "slika" i jeste prilično bitan) jako lepo izgledaju zajedno.

Film ima lep i jasan koncept, jako mi se dopada što nema nepotrebnih detalja i ne treba mu mnogo da pređe na stvar. Rehoh već nije vulgaran što je još jedan plus, dokazalo se da može da se napravi film bez da vidimo "i što treba i što ne treba".Veoma čista režija i veoma jasni kadrovi.

Što se vizuelnog dela filma tiče, apsolutno sve je bilo na vrhunskom nivou. Kostimi su neverovatno lepi, sve haljine koje Merion Kotijar nosi doliko odišu duhom starog Holivuda i šemekom starih vremena. Bred je takođe jako lepo kostimiran, šeširi, odlea, košulje sve izgleda kao da si se vratio u '40-e.Scenografija je magična od pogleda sa krovova Kazablanke do svečanih sala...zabava. Kinematografiju je radio Den Burdžes, čovek koji je radio i onu za Foresta Gampa i tačno se vidi da je radila stara škola u novom vremenu, jer su kadrovi jako čisti a odišu elegancijom i stvaraju atmosferu romanse, pre svega nisu kič i pokazuju da su ljudi nekada ipak znali kako da snime film.

Ono što mi se nije dopalo je što je kraj pomalo zbrzan kao i to što nemamo baš fokus na samo ratno vreme te deluje krajnje mirno, međutim ovaj film je romansa i za taj žanr radi samo dobro.

Nisam preterani fan romansi, ali ovo je tip romansi koje volim da gledam. Te koje nisu patetične. Te koje odišu duhom starog vremena, koje su veće od života i koje su upečatljive baš po tome. I red je da stavim tačku i kažem da je to sve za ovaj post. 

Da li ste gledali ovaj film? Kako vam se dopao? Sve što vam je na pamerti pišite mi dole.😉

Hvala na čitanju,

With love, S.