💕Book review: „Pride & Prejudice“ Jane Austen 📚💕

Postoji mnogo odrednica na koje će vam razne ženske osobe dati ako im tražite tzv. „ženski klasik“  kao preporuku za čitanje, bilo da vam preporuče „Džejn Ejr“, ili „Anu Karenjinu“ ili „Razum i osećajnost“ postoji jedan koji će neminovno svaka od njih navesti -„Gordost i predrasudu“.  Priča o dve neosvojive tvrđave branjene slepilom koje im dozvoljava da  uopšte pogledaju lepotu one druge.  Pirča za sva vremena. A ovo je moje viđenje iste. 😉

Pozdrav moje drage gospođice. What’s up? Kao što i sam uvod naglasila, danas vam pišem kako sam ja doživela čuvenu knjigu Džejn Ostin. Moja prča sa ovom knjigom (tačnije pre sa celom pričom) kreće filmom. Film „Pride & Prejudice“ iz 2005. je bilo prvo što sam ikada odgledala vezano za ovaj roman i još tada mi se jako dopao i oduševio me. Nakon toga gledala sam „Becoming Jane“ (autobiografija Džejn Ostin) i taj film sam po sebi mi se nije mnogo dopao ali sada kada sam pročitala mogu jasno da vidim šta je inspirisalo Ostinovu da napiše ovo delo (oba filma sam analizirala u istom postu možete pročitati OVDE).Knjigu sam tek skoro uspela da nabavim i pročitam i mogu reći da mi se jako dopala.
P.s  Sinopis vam ostavljam na slici (ispod ovog) poleđine knjige, da ne dužim sa tim. Slike koje ću korisiti su uglavnom iz filma jer volim da dam neku vizualizaciju.😉

Gordost i predrasuda govori o jednom vremenu. Jednom mestu i ljudima. Ona govori o posledicama suđenja knjige po koricama, ali i tome koliko ponos može da ti se obije o glavu. Glavna junakinja je Elizabet Benet jedna od pet kćeri gospodina i gospođe Benet. Elizabet je mlada, prilično slobodoumna, vesela devojka koja ne živi za udaju i za brak. Elizabet vidi život daleko većim od onog što je i što njena majka i devojke iz društva vide kao prioritet-udaju. Ona se zaljubljuje u gospodina Darsija, misterioznog čoveka kojem ona isprva postaje antipatična (bleda u poređenju sa lepotom njene sestre Džejn) ali  ubrzo se to menja, i njih dvoje i ako se protive postaju zaljubljeni jedno u drugo. U večeri kada se njih dvoje upoznaju Elizabet čuje njegov, ne tako lep komentar o njoj, i postaje isuviše ponosna da bi mu oprostila, dok on idalje ima predrasude prema ženi nižeg društvenog statusa.  Međutim, ja ne smatram da se termin  „Gordost i predrasuda“ odnosi striktno na glavne junake ove priče (mada se prvenstveno odnosi na njih),iz više razloga. Ovaj naslov koji je odabran savršeno skladno od strane autorke, odnosi se na sve likove u ovom romanu, na neki način: Džejn i godpodin Bingli imaju put potkopčan predrasudama-on veruje da ga ona ne voli jer ne iskazuje emocije, ona da je on ne voli jer je nije zaprosio. Tu je i gordost roditelja koji  pokušavaju da žive život svoje dece. Šarlot Lukas i Elizabet Benet imaju sličnu priču samo što je ovaj put predrasuda na Lizinoj strani....Tako i treba posmatrati, Elizabet i Darsi jesu glavni likovi, mđeutim knjiga obiluje likovima koji su sastavni deo slagalice i priča nije striktno i samo fokusirana na glavni par.

Ono što se meni dopalo je što mogu da vizualizujem vreme u kome se radnja dešava. Početak 19. veka je ovde savršeno prikazan. Društvo. Da društvo ovo je pre svega sjajna kritika jednog društva. Džejn Ostin ju je napsiala iz trćeg lica, ili lakše rečeno sa naracijom koju nema ni jedan lik. Ja najviše volim kada su knjige ovako pisane jer  onda nema pogleda iz bilo kog ugla već jasne slike. Predstavljajući mlade devojke jednog vremena i njihove živote, Džejn Ostin se trudi da ne stavlja direktnu osudu na bilo koj lik, mada će sama kroz Džejn iskrtikovati one tipove koje u svom privatnom životu nije volela. Tako postavlja jednu jasu ravnu liniju da je uredu odabrati čekanje prave ljubavi ali ne osuđuje Šarlot Lukas koja je prosto rečeno „ugrabila“ dobru priliku jer u ono vreme žena se zaista cenila samo ako je udata. To je odlično prikazano u dleu u kome Elizabet posećuje prijatlejicu Šarlot. Taj deo je jako dobar je otvara par pitanja: da li je zaista uredu udati se ? Imati srećan život dok ignorišeš toliko faktora oko sebe? Pre svega za osobu u koju nisi zaljubljen. Ili je ipak čikanje i rizikovanje sa neizvesnim krajem pozvi koji treba prihvatiti? Ostinova nas pušta da sami damo odgovor na ovo pitanje, prikazujući pozitivne i negativne strane oba izvora.

Likovi:

Elizabet Benet

Jako mi se dopala Elizabet. Ona je heroina kakvu ja volim. Devojka koja stoji čvrsto na zemlji i hoda bez pomoći muškarca. Devojka koja nema pardona kada dođe do odgovaranja bilo kojoj osobi jer se ne stidi sebe i svog znanja. Jedna čvrsta osoba, jedna stabilna osoba.Dopada mi se što (za razliku od „nekih“ junakinja) nije predstavljena kao savršena. Elizabet ima prejak ponos, jako je tvrdoglava –ima  svoje mane koje nju čine potpunim likom. Dosta sebe sam našla u njenom liku.

 Ficvilijam Darsi

Darsi je muški tip likova kavi se meni dopadaju. Volim misteriju, volim ljude koje moraš dobro da pročitaš pre nego što shvatiš šta imaju na umu (kao Edvard Ročester). On je neko ko te tera na čitanje i svaka sledeća stranica samo je još jedna želja za saznavanjem nečeg novog. Da ne spoilujem postoji jedan deo sa njim i Elizabet gde on iznenadno počne da govori otvoreno i tu sam bila apsolutno oduševljena. Duugo nisam imala književni par koji obožavam toliko ali Elizabet i Darsi su zasluženo dobili to mesto.

Ostali likovi

Dopala mi se Elizabetina sestra Džejn, i ako mi je po malo mlaka, prilično bezlična bila je ok i dobila je taman toliko mesta koliko zaslužuje (da je bilo više verovatno mi se ne bih imala isti utisak). Posotoji dosta njih koji mi se nisu dopali poput Kolinsa (a pisala sam ja o Kolinsku već OVDE). Kolinsa sam onako iz dna duše mrzela, taj tip čoveka, toliko samouveren (da rela sam juće da volim samouverenost, ali ovo je loša samouverenost), fin a sve ima duplu nameru još kada je Elizabet odlazila iz posete njemu i Šarlot to je bio vrhunac htela sam da ga ubijem kroz knjigu. Nije mi se dopala ni gospođa Benet. Jako iritantan lik, kad krene da „kuka“ nad sudbinom kako ona kaže „nesrećom“ njenih kćerki jer se nisu udale a meni samo ozvonjava „sestro deca su ti živa i zdrava, što kukaš pobogu“ ona je odličan predstavnik društva tog vremena (mada budimo realni i danas imaš te kojima kad kažeš „nemam dečka“ ili „nisam udata“ ili „ne želim da se udam“ te gledaju kao da je daleko bilo kuga napala tvoju porodicu pa svi pomrli) koje je na žalost bilo takvo kakvo je bilo i žena sa prioritetima koji se meni nikako nisu doplai. Istniski mrzim takav tip ljudi. Ona je žena koju je sopstveni muž omrzo. Šarlot Lukas je bila tu i tamo, nisam je videla kao posebno bitnu ali i njeni postupci i izbori mi se nisu dopali. Lidija je onako na kraju iskočila kao lik koji mi se nije dopao, njena reakcija i razgovor sa sestrama na  kraju su bili razočaravajući u najmanju ruku. Što se tiče ledi Ketrin, šta ja znam ona je dobro napisan lik ali ne mogu da odredim da li je volim ili ne rekla bih da sam bila prilično ravnodušna kada je ona upitanju.

Šta mi se nije dopalo: smatram da je knjiga dosta emotivno distancirana, svi opisi su divni i predstavljanje i kritka društva ali ne možeš to da osetiš. Kada sam čitala svaki lik sam mogla da vidim, ali emotivna povezanost je bila gotovo nemoguća. Pojedini delovi su bili previše odugovlačeni međutim za razliku od romana Šarlot Bronte „Džejn Ejr“ o kome sam pisala OVDE kraj nije zbrzan, već je teren dobro pripremljen i to je pozitivna strana. Ono što mi se takođe nije dopalo je pominjanje braka previše puta. Na stranu moja shvatanja, ne mogu da shvatim da je to toliko bila glavna tema, pa valjda se još nešto dešavalo. Više bi mi prijalo da je bilo politike, stavova, možda čak i da je delimičan fokus otišao na muški svet ali šta je tu je.

Generalni stav je da je ovo jedno kvalitetno štivo koje pri tom nije komplikovano i ne zahteva svu koncenteraciju ovog sveta. Velika preporuka za sve, posebno za one koje uglavnom se hvataju Musoa i ostalih katastrofa autora, jer ne vole da „umaraju mozak“ ovo neće da umori mozak a milijardu puta je kvalitentnije. Jedna slika i kritka jednog društva, jedne provincije.Jedna odlična borba sa samim sobom potkopčana divnom ljubavnom pričom koja u sebi nema ni ljigavosti ni patetike.Roman za sva vremena. Da li je moja najomiljenija knjiga na svetu? Nije- čitala sam neću reći bolje, rećiću neke koje su mi se više dopale nego ova. Iz tog nekog perioda (sestre Bronte i Džejn Ostin) mogu reći da mi se dopala znatno više od „Džejn Ejr“, ali manje od „Stanarke napuštenog zamka“ o kojoj uskoro čitate velika verovatnoća je da će je preteći i „Orhanski visovi“ jer me ta priča fascinira već na početku više od svih ovde navedenih, ali polako. A kada smo kod „Gordosti i predrasuda“ u četvrtak imam za vas „Iz filmografije“ Kerira Najtli i Ralf Fains pa eto jednog nagoveštaja šta će se možda naći.

To je sve za danas. Da li ste čitali ovu knjigu? Kako vam se dopala? Sve što vam je na umu pišite mi dole. 😘

Hvala na čitanju,

With love, S.