Paradise Bay (story time) 🌊🌞💞

Pozdrav dragi ljudi, i kao što sam pre par nedelja obećala, nastavljam sa pričama sa Malte (prvu ste mogli da čitate  klikom OVDE), inače ne nameravam samo priče sa Malte već iz života da vam pišem, ali koristim letnju inspiraicju da se vratim u to leto ’06-e i moj drugi dom, barem na ovaj način. Današnja priča, priča je o jednom zanimljivom road trip-u u koji smo se tada upustili.

Na putu za Paradise bay (p.s ako dobro zagledate građevinu u gornjem desnom uglu, prepoznaćete mesto venčanja Kalisi i Droga) 💞

I mada mi je nanela jake udarce, 2006-a se tim letom maksimalno iskupila za sve. More me je raširenih ruku  dočekalo u zemlji između dva kontineta. Dani su bili ispunjeni, ostavljajući uspomene čak i kada bih samo otišla do obliženjg marketa. Plaže na Malti bile su prelepe, pesak je menjao boju bakra i zlata stvarajući magiju pod mojim rukama, no imale su jedan mali problem-u moru je bilo puno meduza. Vodeno stvorenje i ja smo imale bliski susret na peščanoj plaži u Sliemi kada mi je ostavila jedan krak na butini-za uspomenu da znam taj osećaj (tada nije bilo zabavno sada mi je čak i drago da znam kako peče meduza).

Sa plaže u Sliemi, na kojoj se dogodio meduzin i moj susret ;)

U našoj okolini, kod ljudi koje smo poznavali kružile su priče o plaži Paradise bay-plaži koja ima zaštitnu mrežu od meduza, mestu koje izgleda kao luksuzno odmaralište i gde je more najčistije. Ova priča je bila znana kod nas, no niko ko je čuo nije mogao da potvrdi da li se radi o mitu ili ona zaista posotoji.

Prolazak pored jednog od gradova 💞

Paradise bay je ostao na priči sve dok jednog dana sestre, ujna i ja nismo posetile Valetu-Maltešku prestonicu (što je priča za neki od sledećih sotry time posotva) i svratile da kupimo razglednice koje bi poslale porodici, prijateljima... Na jednoj od tih koje smo kupile bila je prikazana karata Malte. Razgledajući imena mesta za oko nam je zapao i čuveni Paradise bay- dakle nije mit plaža zaista postoji, uverili smo se tada. Nije bilo lako nagovoriti ujaka i ujnu da krenu u pravcu kompletno nepoznatog  (pominjala sam da je na Malti sve blizu, pa ovo je bilo relatvno daleko)  i puste nas dve (Sašku i mene) da ih uz pomoć karte-razgednice vodimo do čuvene rajske plaže. Da li im je vrućina udarila u glavu, ili su pak i oni bili željni avanture, tek pristali su da krenemo put paradise bay-a. Tako smo u rano jutro opremili auto i krenuli.

Krenuli smo 😉

Put do Paradise bay-a bio je dug-ali zabavan, prošli smo mnoga mesta, gledali mnogo različitih stvari uz to se odlično zabvaljali pokušavajući na mapi da promađemo gde se nalazimo (nove generacije koje čitaju ovo, treba a znaju da pre 10 godina GPS nije bio ono što je sada) i stopirajući ljudima da ih pitamo do prvog sledećeg mesta. Sećam se benzinske pumpe koja je izgledala kao one stare pumpe u američkim vestern  filmovima, dvorac koji je bio na visokom brdu i sunce iznad njega, prolazak pored Popajevog sela i more na koju god stranu da pogledaš.

Konačno smo i mi stigli na „rajsku plažu“. Eksel Rouz je ’87 peva o rajskom gradu a da sam ja snimala pesme te ’06-e ja bih pevala o rasjkoj plaži, ali na početku nije sve bilo magično.

Paradise bay🌊

Isprva se činilo kao najlošija ideja ikada, red je bio dugačak a da bi došao do plaže morao si da siđeš niz izuzetno strme drvene stepenice,  koje su vodile do dole. Sto puta sam silazeći ponovila sebi da sam kopmeletni idjot što mi je uopšte palo napamet da dolazim tamo. No one sekunde kada sam sišla promenila sam mišljenje. Sve je bilo daleko lepše nego išta što sam za svojih, tada, 12 godina videla. Nije bila kao gradske plaže, činjenica da je bila u podnožju davala joj je osećaj izolovanosti, nije bilo gradske gužve svi koji su bili tu, došli su da uživaju.Sećam se da sam tek tamo videla devojek koje su se sunčale golih leđa (što je za mene bilo jako šokantno), ali par pogleda nanjih rešila sam da i ja ispobam da tako pocrnim.  

More je inače čisto, ovde su nas talasi zadesili 😉
(p.s ja sam levo)

Bar koji je bio napravljen od drveta davao joj je tropski osećaj, mogao si da iznajmiš ležaljke, kupiš sladoled od sladoledžije-sve što je potrebao za jedan mir i spokoj, dovoljno da napuniš baterije za narednih par nedelja.

More je bilo kristalno (osim kada su bili talasi), izad svega posotojala je sloboda u tome da ne moraš da gledaš da li će te nešto pecnuti. Gotovo nismo imale želju da izlazimo, koristile smo svaki trenutak i uživale u čarima ove plaže.

Jurim talase (ja sam sa crvenom brojanicom, da ne posmilite svašta 😉 ) 🌊

Na Paradise bay smo se vraćali nakon toga gotovo svake druge nedelje, nedelja je bila dan kada smo svi porodično išli na plažu duže nego inače, ujedno jedini dan kada ujak nije radio. Svaki put kada bih prešla preko sebe i sišla niz strme stepenice ponovo bih imala zen koji sam volela. Jednom prilikom sam se zamalo udavila (što je priča za neki drugi story time), što me nije sprečilo da je idalje obožavam. Zanimljivo je da i dan danas moj bikini (zeleno-belo-crveni sa paprikom na njemu) čuvam i verovali vi ili ne idalje miriše na pesak, samo je dovoljno da ga pomirišem i vrati me tamo iste sekunde.

Jedine slike (na kojima sam ja) koje imam su sa drugog odlaska jer kada smo tamo bile iz vode se izvlačile nismo, zato nema mnogo gde je more kristal čisto 💞

Ukoliko idete na Maltu, ne znam 10 godina kasnije kako izgleda (po slikama vidim da se i hotel  izgradio i po malo se promenilo mesto, tada je to bila nova plaža), ali posetite je svakako, ako je barem ista kao što je bila verujem da je magična a ja ću se ovde zaustaviti, i pitati vas kako vam se dopalo? Sve što vam je na umu pišite mi dole.

Pogled na drugu stranu, tada je hotel bio tek u dazi gradnje 💞

Hvala na čitanju,

With love, S.