❤ In the land of the rising sun #1❤

„Negde iza zalazećeg sunca tamo preko Uskog mora, nalazila se zemlja zelenih bragova cvetnih ravnica i velikih brzih reka gde su se kule  od tamnog kamenja dizale među veličanstvenim plavosivim planinama, a oklopljeni vitezovi jahali u bitku pod barjacima svojih lordova. Dortraci su tu zemlju zvali Reš Alndali, zemlja Andala. U slobodnim gradovima zvali su je Vesteros ili zemlja zalazećeg sunca.“



Hej ljudi, šta ima ?  Dugo sam razmišljala o realzaciji ove nove nedeljne rubrike (ili da bude na dve nedelje pišite dole kako mislilete da je bolje) i konačno je došao dan realizacije. Pre svega i ako jako volim da čitam trenutno sam sa vremenom u škripcu pa moram da odložim sve za drugu polovinu aprila, poput knjiškog izazova koji žarko želim da uradim ali nema se kad. Međtuim ovo mi je dobro došlo jer  sam knjigu već čitala a tamamn da obratim pažnju na detalje.
Pre svega hajde da pričamo o mojoj romansi sa fantazijom kao žanrom (kako knjiškim tako i filmskim, serijiskim...). Prva takava stvar koju sam ikada gledala je bio Hari Poter (kao i verovatno i većina tih nekih mojih generacija), nakon što sam gledala prvi film (ne baš odmah jer tada nisam kapirala da je napravljen po knjigama, ono imala sam 7 godina kada je izašao) kupila sam i prvu knjigu i svet mašte postao je nešto čemu se stalno vraćam. Jedna sam od retkih koji mogu otvoreno da imenuju fantaziju kao možda i najomiljeniji žanr, jer za razliku od drugih žanrova gde mogu da napravim klasifikaciju šta mi se dopada a šta ne, u fantaziji mi se sve dopada. Nakon Harija usledio je Tolikinov legendarni „Gospodar prstenova“ (nemam sve knjige nikako za treću da skupim) na kraju sam došla do možda i mog omiljenog Martina.
Duugo sam pokušavala  da se setim kada sam otkrila Igru prestola i šta je zapravo išlo prvo i setih se da sam ja zapravo jedna od onih koji su počeli sa serijom ( i nema nikavih problema adaptirati se na knjigu). Bila sam prisutna dok se emitovala prva epizoda. Sećam se da je bio April 2011. sredina negde i nisam mogla da spavam a (ko je ikad ušao na tviter zna) trendovao se hashtag #GameOfThrones i sad ja kliknem (i onako sam bila dovoljno smorena)  i krenem da čitam komentare ljudi o tome i sad menjaju se o tome koliko je kraljicin brat zgodan, pa kako je Džon Snežni lep, pa koliko prostituki su sa Tirionom... u jednom momentu čitam komentar „o bože on ____ (da ne upotrebljavam reč) svoju sestru“ i ja zapišem ime serije (tad nisam znala da strimujem live) da skinem sutradan (znam šta mislite sad o meni :D ). I čim je izašla skinula sam je i postala zaljubljena i redovni gledalac, odmah sam guglala da saznam više o njoj i tada sam čula za knjige, ko je radio seriju, šta je inpsirisalo....Međutim nikako nisam uspevala da dođem do knjiga jer mi se uvek nešto isprečilo da kupim, ali našla sam na netu audio i kao slušala (ja sam retardirana dolsovno nikad nisam umela da slušam lepo knige i mada engleski savršeno razmem,ali nekad je nužno jer ne umem u pdf daa skidam). Prvu knjigu (ne prvu u serijalu prvu koju sam našla iz serijala) sam kupila tek pre 2-3 godine kod uličnog prodavca (nova ne plovna, nisu me opelješili) za 1000 dinara (što je znatno jeftinije s obzirom da ja nemam nikog u BG-u da mi kupi, imam u Nišu ali dok objasnim šta da traže, sakupiću za tri a i većina onih koje znam nema pojma o knjigama i  mogu lako da se zeznu i kupe pogrešnu (tipa da mi umesto prestola kupe gladi jer igre su). I čim je izašla skinula sam je i postala zaljubljena i redovni gledalac, odmah sam guglala da saznam više o njoj i tada sam čula za knjige, ko je radio seriju, šta je inpsirisalo....Međutim nikako nisam uspevala da dođem do knjiga jer mi se uvek nešto isprečilo da kupim, ali našla sam na netu audio i kao slušala (ja sam retardirana dolsovno nikad nisam umela da slušam lepo knige  i mada engleski savršeno razmem,ali nekad je nužno jer ne umem u pdf da skidam, ali pošto nisam mogla da čekam večinu knjiga sam preslušala jer zaista deluje mala svota novca li treba skupiti a uvek ti nešto novo iskoči, takođe dobar sajt vam je i GOT wikia gde možete da se dodatno informišete o likovima, kućama mestima oni rade odlično).Prvu knjigu (ne prvu u serijalu prvu koju sam našla iz serijala) sam kupila tek pre 2-3 godine kod uličnog prodavca (nova ne plovna, nisu me opelješili) za 1000 dinara (što je znatno jeftinije s obzirom da ja nemam nikog u BG-u da mi kupi, imam u Nišu ali dok objasnim šta da traže, sakupiću za tri a i većina onih koje znam nema pojma o knjigama i  mogu lako da se zeznu i kupe pogrešnu,  tipa da mi umesto prestola kupe gladi jer igre su. Sa poštarinom mi izađe skoro 2000 ali ne žalim) i to je bila knjiga Pesma leda i vatre: čelik i sneg (stojim iza toga da Džejmi ima najbolje delove u ovoj knjizi).  Da odem u biblioteku i uzmem nije bilo šanse, znala sam da od takve knjige ću se teško odvojiiti i generalno ne volim da pozajljujem knjige ni od drugih ni iz biblioteke, jer mi teško bude da ih vratim. Uvek skupljam pare i kupujem ih. A vraćanje „Igre prestola“ mi je tek bilo teško zamislivo. Međutim za novu godinu baka je rekla sestri da potraži koju ja to knjigu hoću, a pošto ona isto prati seriju i zna koju knjigu treba da kupi naručile su mi prvi deo i samo što se nisam srušila kada sam videla knjigu. Trebalo je za rođendan da dobijem „Sudar kraljeva“ ali pošto mi je telefon riknuo na mrtvo ime i prezime, „prioriteti“ su se promenili.

Prva knjiga iz serijala koju sam ikada kupila, posebno posebno mi je draga :)

Kada je ta prva knjiga baš „Igre prestola“ stigla, krajem prošle godine bukvalno sve o čemu sam msilila je bila knjiga (ali ono kao da nikad nisam gledala seriju takve reakcije), pročitala sam je za manje od 3 dana (a ima skoro 700 strana). Sada sam uzela istu tu knjigu izbrojala sva poglavlja (ko nije čitao rađena su poglavlja po likovima)  podelila ih i rešila da vam svake nedelje analiziram po 6 (ima ih 72+prolog) a zbog prologa danas čitate 7 (šest likova plus prolog).  Kada završim valjda ću do tada skupiti i kupiti drugu knjigu, pa ću nastaviti sa njom. Za one koji nisu čitali knjige, posvećenost je velika, traži ulaganje novca (ako nemate problem sa bibliotekom onda ok može i tako), i jednom kada uđete u Martinov svet nema izlaska. Izdvojila sam i rečenice koje su mi se najviše dopale (on je majstor opisa) i pisala sam vam bukvalno sve što misilm u o određenoj glavi, a kako ne bih zaboravila sebi sam prepričala svaku glavu i tako svako veče po jednog lika čitam i hvatam beleške da bih vam prezentovala. Koristila sam scene iz serije (da slikovitije osetite o čemu se radi).  Za vas koji ste čitali nadam se dobroj diskusiiji, za one koji nisu možda vas ovo inspiriše da uzmete a ako pak nemate vremena ili ne želite da se posvetitie čitanju knjiga a volite seriju možda vam dobro dođe kao neki vodič razlika i dodatnih detalja.Kako vam se dopada post pišite dole, a ja da konačno krenem. P.s prvi put u životu analiziram knjigu (ne geenralno ali ovu prvi put i prvi put to radim na blogu) tako da se unapred izvinjavam ako ne bude maestralno ili dobro jer to što sam uvežbana sa filmovima ne znači da jednako dobro znam i knjige. I da ponovim ovo je striktno o knigama,i striktno samo moje zapažanje, prihvatam svaki drugi stav i otvorena sam da gledam iz drugačijeg ugla, seriju možda pomenem u par kodeksa ali baziram se na knjigama.

Prolog
Priča počinje sa tri muškarca, koja odlaze da provere smrt meštana koja se desila a kojoj je svedočio jedan od njih-Vil. Diskusija koju oni vode probijajući se kroz šumu i tematika sa kojom je simbolično otovrena ova knjga je „mrtvi hodaju među živima“. Sama ideja tog razgovra i tematike koja će tek u naredim knjigama dobiti na pravoj važnosti odličan je potez pisca da nam pokaže u kakav smo svet zakoračili.

Niko do njih ne veruje u bića iz priča, osim Vila koji siguran u sebe zna šta je video, no teško je kada samo jedan veruje dok ostali veru nemaju. Dokaz da je upravu dobija skrivanjem u drveću gde prisustvije pogibiji svojih saputnika.

Bren

U ovom poglavlju sam jako uživala, tim pre što je Bren meni omiljeno Stark „legalno“ dete  ali i zato što ima mnogo poučnih stvari i simbolike koja je sjajna za dalji tok.  Poglavlje nas upoznaje sa sedmogodišnjim dečakom Brenom (oni koji su gledali serije znaju za 10-ogodišnjaka ali godine u seriiji su daleko pomerenije, da kažemo primerenije modernom dobu) kojeg otac uprkos tome što je jako mali vodi da gleda pogubljenje (govre pominjanog Vila). Lik Brenovog oca, svima nama drag Ned je čovek koji je znao sa svima i ako ovaj potez deluje prilično okturno on nastoji da nauči svoju decu da ako se nešto kaže to mora da se ispuni, lično. Od samog statra jasno je da je Bran jako intaligentan dečak i da razume više nego što ima godina, on je poslušan i svestan čak i hrabar. Druga primetna crta je da je radoznao i da želi da dobije objašnjenja za sve, pojaviće se kasnije lik Nedovog mlađeg brata Bena (Bendžina), e mene Bran strašno podseća na njega-miran, staložen, pametan i moćniji nego što izgleda.

Pored lika Brena i Neda upoznajemo se i sa 14-ogodišnjim Nedovim sinovima, Robom-zakonitim princom naslednikom i Džonom-Nedovim kopiletom koje raste sa njima. Tu je i lik devetnaestogodišnjeg Teona koji je Nedov štićenik, momak kojeg je još kao dečaka doveo u Zimovrel nakon što je Teonov otac Balon digao pobunu u kojoj je izgubio, uprkos tome što raste daleko od porodice Teon ne deluje kao nesrećan momak, za njega čini se sve je zabava, do trenutka kada ze zakači sa Robom zbog gluposti tu na trenutak dobijamo Teonovu stranu ljubomore na Roba koja će mnogo kasnije napraviti veliki haos.

Džon i Rob koji su daleko ispred svih pronalaze mrtvog jezovuka, i pet štenadi koje zahvaljujući Džonovom gestu uspevaju da zadrže. Još ptaktično od poečtka knjige Martin ni jednog trenutka ne okleva da nam pokaže karaktere, odmah upoznajemo Džona kao nesebičnog momka ali jako snalažljivog, voliš ga istog momenta samo zbog gesta u kome on kada nabraja Stark decu isključi sebe da bi njegov mali brat dobio štene. Međtuim jedan skroz drugačiji jezovuk izroni sa strane i Džon gauzima za sebe. Jezovuk je simbol kuće Stark i tu imamo dve sjajne simbolike ili ti predskazanja prva je zaboden jelenov rog u grlo mrtvog jezovuka (i sad oni koji ne žele da znaju neka idu na dole jer spolilovaću malo) pokazatelj da će Nedu otići glava kjoj će doprineti jelen (Džofri je zvanično bio iz kuće Baration, njihov simbol je jelen).  A druga su pet jezovuka čije sudbine su gotovo usko povezane kao i sudbine Stark dece (Branov je borac koji ostaje sa njim, Rikonov večito divlji i otuđen, Robov koji će završiti isto kao i on sam, Sansin kojeg će ubiti Ned lično jedan od pokazatelja da će je otac ostaviti u praktično u „paklu“ i Arjin kojeg ona otera da je ne ubiju takođe pokazatelj Arijnog dugog bežanja i lutanja). Kocepcija samog događaja pronalaska jezovuka je na neki način zapečačenje sudbine Starkovih, i ako naizgled obična predstavlja sjajnu simboliku kasnijih događaja.  Ono što fantastično je način na koji prvi put čiujemo o Nedu i paralela na to način na koji će mo se oprostiti od njiega, neću da spoilujem ali svi koji su čitali zanju o čemu pričam.Ned je pogubio nevinog mladića i ako je znao duboko u sebi da ne treba ali poštovajuči zakone njegova „kazna“ biće identična ali tek na kraju.

Ovo poglavlje daje dve odlične životne lekcije prva je malopre pominjana lekcija da svaku odluku  koju doneseš moraš lično da izvršiš, Ned to objašnjava Branu-ukoliko presudiš čoveku ti si taj koji mora da izvrši tu presudu niko za tebe ne može.  Druga lekcija je zazgovor Brena i Neda koji sam vam stavila negde gore, kada se čovek najviše plaši.

Kejtlin

I ako ovaj deo slovi kao Kejtlinin, meni lično uvek je otkrivao više o Nedu nego o samoj njoj, obiluje mnogim pokazateljima karatera kako njenog tako i Nedovog, Džona Erina pa i Roberta. U mističnoj tami mesta koje je plaši, Kejtlin Stark se idalje uprkos godinama provedenim na severu oseća kao strankinja. Uvod u ovaj deo donosi nam priču o Nedovoj ženi i pokazatelj toga da si ti odande odakle dolaziš, ona je Tuli ona nikada neće biti severnjakinja i nikada neće shvatati način na koji odvojeni deo kraljevstva funkcioniše. Za Kejtlin sve je strano: život njenog muža, bogovi kojima se moli čak i reči njegove kuće- to nikada neće biti njeno. Upoznavanje sa likom Kejtlin jasno je da je drugačija od ostalih Starkovih, način na koji ona vidi sve oko sebe govori o ženi koja je odgajana kao princeza takođe jasno je da se radi o nekome čiji vidici nisu široki, ona odbija da prihvati drugačiju sredinu, ona se doslovno oseća kao riba na suvom (martniova simbolika je odlična po pitanju Kejtlin i toga kako se ona oseća riba je simbol kuće Tuli, a Riba i van vode ona ne funkcioniše). Ona nosi Nedu vesti o smrti njegovog velikog prijatelja Džona Erina, čoveka koji mu je bio mentor, vesti pogađaju Neda ali ono što je divno u vezi ovog lika je ono što sam gore pominjala kod Džona-njegova nesebičnost i dobrota jer prvo za šta pita su Kejtlinina sestra (koja je bila Džonova žena) i sin čak je i voljan da je pošalje u Gnezdo Sokolovo da bude sestri uteha (i poljavanje naivnosti Starkovih kreće još odavde, on iskreno veuje da Lisa žali za čovekom koji može otac da joj bude). Ali Kejtlin nosi i vesti o dolasku kralja Roberta u Zimovrel.

Martin nam predstavlja ovde ona prijateljstva koja su neraskidiva- za ceo život i koliko god da je druga strana postala moćna i koliko god da su prošle godine, prijatelj se raduje onom sa kojim je bio blizak više nego sa svojom braćom. Martin nam daje pravog predstavnika, u Nedovom liku čoveka koji zbog sovje dobrote ispada naivan verujuči da se Robert nije ništa promenio uprkos tome što je vladar sedam kraljevstva, jer on zna da se on sam nije promenio. Kejtlin sa druge strane strepi od vesti o jelenovom rogu zabodenom u grlo jezovuka (jelen je simbol Robertove kuće), i za razliku od Neda dovoljno je razmna da zna zašto dolazi.

Lično i ovde su simboli u malim stvarima- poput čuvardrveta koje je belo kao sneg ispunjeno tamno crvenim lišćem (sneg prekriven krvlju i stradanje Starkovih), detalji koji su ukazivali na buduće događaje su svuda ali da ne spoilujem mnogo.

I ako se raduje starom prijatelju primetno je da nije srećan zbog dolaska Lanisterovih, i ako nikada nisu bili u direktnom sukobu, Nedu se jasno nije dopadalo što su dali podršku tek kada je pobeda bila već osigurana. Ovo je pokazatelj, da Ned nije bio nikada glup, čak ne ni naivan, već prosto nije mogao da pobegne od sebe i častan kakv je uvek bio naređuje pripremu gozbe za goste koji dolaze.

Deneris

Unapred se izvinjavam ako odužim u ovom delu, ali aposlutno ga obožavam. Ovo je deo sa najlepšim opisima i aposlutno je fantasitčno dočaran Denerisin i Viserisov karater. Ovo je jedini deo gde možeš da stekeneš jasnu sliku o njima, što fizički što karaterno (a da se ne pominju više puta u drugim glavama likova kao ostali).

U slobodnim gradovima u Pentosu trinaestogodišnja Deneris se sprema za upoznavanje sa budučim mužem Kalom Drogom. Već dugo vremena boravi kod Ilirija, sa starijim bratom Viserisom. Deneris i Viseris su odrasli zajedno i prošli sve isto ali opet njihovi karateri su dijametralno suprotni. Deneris je devojčica ali uprkos tome izuetno razumna i svesna sveta oko sebe. Viseris je naivan, Viseris je slep onim što mu je oduzeto i ne gleda ništa oko sebe već striktno i samo povratak trona. 

Deneris je neko za koga je lepota strana (ne fizička), kada joj brat pruži prelepu haljinu ona ima strah da je dodirne, ovaj detalj koji se može posmatrati kao sasvim običan detalj veliki je korak u otkrivanju Deneris, kao nekog ko se plaši lepote i nje  kao princeze koja nikada nije imala krunu.

Kroz ovu glavu upoznajemi Mastera Ilirija iz dve perspektive: Viserisove koji ga vidi kao čoveka koji će mu vratiti krunu i Denerisine koja je svesna da im on pruža dom samo zato što bi mogao da ima korist. Oni jesu legalni nalsedinic prestola i Dnereis koja mada ne poznaje zemlju u kojoj je rođena zna da se ne dvore dva deteta tek tako.

Uprkos nobičnoj zrelosti za svoje godine, Deneris je idalje dete kome su priče o ubistvu njene pordice kao bajke. Ona nikada nije upoznala nikog od njih, i jedini koga je imala ceo život je Viseris. Deneris i Viseris su kraljevići osuđeni na stalno ludatnanje oni nikada nisu imali dom. Njihove želje i ako su ceo život osuđeni jedno na drugo su drugačije i to je zanimljivo kako oni gledaju na svet. Viserisove želje su dragilji, svila, Zmajkamen, Kraljeva luka,Gvozdeni presto  i sedam kraljevstva. On je gladan za stvarima o kojima je slušao kao dečak, i u njegovoj glavi sve je to mnogo življe. Denerisina želja je dom-Kuća sa crvenim vratima, limunovo drvo pod njenim prozorm i detinjstvo koje nikada nije imala (uvek osetim neku balgu jezu kada Deneris izrazi želje, prosto možeš da se saosećaš sa njom i bude ti žao što ona koja je najmanje kriva ispašta).

Jedan od bitnijih detalja je Denerisina ljubav prema vrelini, pravi Tajegerianov zmaj uživa u toploti ali ona nije ni svesna koliko će ona i vatra u kasnijim delovima postati prijatelji.

Dolazak u vilu Kala Droga

Deo sa dešavanjima u vili mi iskreno nije bio toliko zanimljiv (ja i Drogo se ne volimo od početka šta da se radi), ono što je značajno je koga Deneris prvo primeti-viteza Džoru, još tada bez reči Deneris i Džora stvaraju jaku nit koja će ih kasnije mnogo jače vezivati. 

Deneris pogled na Kala plaši i prvi put imamo minijaturan korak ka odrastanju kada ona kaže bratu da ne želi da bude Drogova kraljica. Kako Viseris to ne odobrava ona nastalvja da ga sluša. Viseris sestri nikada nije oprostio što mu je uzela poslednju osobu koja je brinula o njemu (majka je umrla rađajući Deneris) i sam njegov lik je jako kompleksan, on deluje kao neko ko misli da će time što će vratiti sedam kraljevstva moći da vrati srećnu porodicu koju nikada nije imao, zato i ako njegov lik ima mnogo mana, samo njegovo odrastanje i prošlost vezuju zašto je to tako.On je lik kojeg sam na svako sledeće čitanje i gledanje videla drugim očima, prvo nisam mogla da ga gledam onda sam shvatila da je on kao dečak morao sam da se snalazi i da bez obzira na bes koji oseća prema sestri nikada joj nije naudio, sa druge strane ceo život je živeo u strahu da bi Robert mogao da ga ubije, mislite o Viserisu malo više i shvatićete koliko je on zanimljiv lik.

Od prvih šest glava ovo je moja apsolutno najomiljenija ima predivne opise (stavila sam ih gore) koje svaki put kada čitam mi daju osećaj koji bih najbliže mogla da opišem kao prvi dan  letnjeg raspusta: budiš se, i negde duboko u sebi osećaš mir sa osmehom na licu koji se raduje dugom letu koje predstoji. Magični su strašno me smiriju, zato i ako sam malo odužila sa rečenicama izvinjavam se, prelepe su između ostalog ceo ovaj tekst je upravo otvoren opisom Vesterosa iz Denerisinog dela, što je po meni najlepši opis zemlje koji je dat u knjizi. Na znam onima koji su čitali kakve su slike u glavi ali moje su veoma žive i možda je to i glavni problem zašto mi se toliko dopadaju.

Edard

Volim ovaj deo, posebno volim priče iz prošlosti, o nastanku Starkovih, o smrti Nedovog oca i brata. Ono što mi je takođe jako dobro je što i ako je glava prvenstveno Nedov ugao prikazuje se i kako Robert vidi stvari, i koliko su dva najbolja prijatelja različita,  nije dug a opet odičan.

Poglavlje o Nedu nam govori o Robertovom dolasku na sever i u ovom poglavlju imamo prve obrise prošlosti koja peče dva najbolja prijatelja koja se sreću nakon toliko godina.

Onog momenta kada Robert Baration obavi formalnosti prva stvar koju traži je odlazak u grobnicu. Za Roberta je dolazak u Zimovrel dolazak njoj. U gorbnici gde počivaju svi Starkovi, Martin nas upoznaje sa Nedovom prošlošću sa njegovim ocem Rikardom koji je pogubljen spaljivanjem od strane „Ludog kralja“ koji je takođe pogubio i Nedovog starijeg brata Brendona Starka. Najbolnija rana kako za Neda tako i za Roberta je Nedova sestra Lijena Stark koja je umrla za vreme Robertove pobune. Za kralja Zimovrel je samo mesto onog što je voleo najviše na svetu i on i ako zvanično dolazi Nedu zapravo dolazi njoj, Robertov bes ne jenjava ni nakon toliko godina od njene smrti, čak i Ned pokuša da ga uteši time što je ubio Regara Tajgeriana i osvetio Lijenu. Ali Robertu to nije uteha „ubio ga je samo jednom“. Ovaj deo jako otkriva o tome kakvog karatera je Robert-on je neispunjen čovek koji i ako ima sve nema ono što je istinski najviše želeo simbolika u reči „u svojim snovima ubijam ga svake večeri“ nosi  sa sobom otkrovljenje srži kralja Roberta-bes koji nikada nije prestao da tinja u njemu. U isto vreme pokazuju se i neverovatne razlike između Roberta i Neda (koje će dobiti na značaju tak kada Ned ode na jug, i kada se gostoprimljivost bude uporedila). Robert kao čovek koji vladavinu sedam kraljevstva vidi kao trijumf, i Ned koji vladavinu severom vidi kao dužnost i čast. 

U ovom delu posotji i razlikaizmeđu pojma časti dva prijatelja kada govore o nasleđivanju titiule za sina Džona Erina, Roberta (u serji Robin). Ned veruje da dečak treba da nasledi sve što je ostalo od oca jer tako nalaže pravda, ali ne i Robert koji nije siguran kakav će vladar ispasti od dečaka.  Konačno pred svedocima  davinih predaka Starkovih Robert uspostalvja ponudu zbog koje je došao, koja i ako zvanično ponuda meni lično više deluje kao naredba ili već donešena odluka- on želi Neda za svoju desnu ruku, a Nedovu kćer Sansu za ženu svog sina Džofrija, kako bi se nakon toliko godina kuće Stark i Baration konačno udružile.

Džon

Što se tiče dela o Džonu ovo je prvi deo u kome mi je u jednom momentu čak i stala knedla u grlu i Džon je prvi lik sa kojim sam se istinski saosećala, ovo je prvi deo napisan striktno iz perspektive lika (ili se bar meni tako čini) o kome se glava radi.

U donjem delu sale, gde elitna prolava postaje klaična pijanka Džon Sneži ispijajući čašu za čašom po prvi put uživa u balgodetima toga što je kopile. Dok njegova braća i sestre dvore kraljevsku decu, njegov otac i njegova žena kralja i kraljicu Džon je daleko od toga on  provodi vreme u vinu i deljenju obroka sa dva crvena oka ispod stola. 

U ovom delu je sjajn pogled na Duhov (a.k.a jezovuk Džona Snežnog) karater koji je u isto vreme opis karatera samog Džona, on dobija ono što želi a pri tom ne mora da ujeda ili reži i ne plaši se daleko većih životinja od sebe. Sa Džonove tačke gledišta, razočaran je u kralja, u pričama njeogvog oca zamišljao ga je drugačije ali kraljičin brat Džejmi Lanister, sa druge strane izgleda kao kralj kakvog bi fizički video Džon Snežni, što je bitan detalj jer doćiću do završetka glave kada Džon Snežni počinje da vid stvari drugim očima. 

U ovom delu je sjajn pogled na Duhov (a.k.a jezovuk Džona Snežnog) karater koji je u isto vreme opis karatera samog Džona, on dobija ono što želi a pri tom ne mora da ujeda ili reži i ne plaši se daleko većih životinja od sebe. Sa Džonove tačke gledišta, razočaran je u kralja, u pričama njeogvog oca zamišljao ga je drugačije ali kraljičin brat Džejmi Lanister, sa druge strane izgleda kao kralj kakvog bi fizički video Džon Snežni, što je bitan detalj jer doćiću do završetka glave kada Džon Snežni počinje da vid stvari drugim očima. 

Bendžin „Ben“ Stark najmlađi Nedov brat koji je nakon svih dešavanja otišao u noćnu stražu dolazi da se pozdravi sa Džonom. Za Džona, Ben je heroj, njegov veliki uzor i čovek koji on sam teži da postane, tim pre jer je on jedini koji ga nikada nije tretirao kao kopile. Džon izražava želju da se pridruži noćnoj straži. Ovaj Džonov potez koji će mu kasnije doneti veliki korak u odrastnaju, zapravo je hvatanje „davljenika za slamku“ i  tu se odlično vidi njegovo teženje tome da ima mesto gde pripada. Sa druge strane Bendžin je svestan da se tako Džon odiče mnogih životnih zadovljstva. Jasno je da Bendžinu nedostaju životna zadovoljstva posebno žene i ne želi to za Džona. Krucijalni momenat ove glave je Bendžinova pošalica da mu se Džon javi kada i on sam bude imao nekoliko kopiladi. To je tačaka pucanja, tu se izražava ona crta svakog kopileta-mržnja prema onome što je, i odbijanje da i on sam bude zaslužan za tako nešto. 

Džon izlazi jer ne želi da pokazuje bol u javnosti i napolju se ubrzo sreće sa Tirionom Lanisterom, kraljičinim najmlađim bratom. Džon nastoji da pokaže svoju nadmoć nad Lanisterom posebno zbog antipatije koju iste sekunde oseti ka Tirionovoj sestri. Tu se dešava jedan sjajan momenat a to je razbijanje svih predsrasuda u lekciji koju mu Tirion da o moći, Džon tog trenutka vidi poslednjeg čoveka kojeg bi ikada zamislio kao  visokog i moćnog-pravog vladara što povlači paraleu na prvobitno divljenje Džejmiju Lanisteru-nije vladar onaj koji izgleda kao jedan, već onaj koji se ponaša tako.

Kejtlin
Ovaj deo je deo koji pokreće celu priču, od kraja ovog dela prave se začeci „Igre prestola“ koja će se nastaviti dugo nakon toga. Izuzetno je realistična i sviđa mi se kako je Martin obraćao pažnju na to da da realni prikaz jedne ovakve situacije.

U iznenađujuće toploj sobi Kejtlin Stark, svesna je da koristi poslednje trenutke sa svojim suprugom. Ned i Ket vode razgovor o odlaksu u Kraljevu Luku, Ned koji smatra da je jednom Starku mesto na severu i Kejtlin koja smatra da dužnost mora da ispunjava. Sjajno je koliko se ovde kristalno jasno vidi razlika između dve kuće-Stark koji su svesni da kada nisu na ledu su nemoćni i Tuli-koji su vezani za dužnost i nisu skloni odbijanju. U jednom trenutku jasno je da Kejtlin pametno razmišlja kada kaže Nedu (koji naivno veruje da se Robert neće naljutiti ako ga odbije jer su odrasli zajedno) da je „poznavao čoveka, ali da kralja još ne zna“. Oboje su svesni da je ono što sledi neizbežno i znao ili ne svestan si kako će se dalje stvari odigravati (do nekle). Još jedan sjajn deo je deo o tome koliko Ned sebe vidi kao izvršitelja za oca i brata. 

I pored toliko godina za Neda je Zimovrel idalje Brendonov. Njegova vladavina je iznad svega tužna, je on sebe ne vidi kao čoveka koji je bio rođen za to: Brendon je trebao da oženi Kejtlin, Brendon je trebao da vlada Zimovrelom i bude kreljeva desnica,  Brendon je trebao da bude mladin otac. Sve što je dobio, u srcu Ned je verovao da nije pripadalo njemu i dobija se utisak da on nosi osećaj krivice (i ako on nije kriv) što je on sada na Brendonovom mestu. Jasno je da se Ned i Ket vole, ali između njih čini se su uvek stajali drugi. 

Dolazi mešar Luvin koji donosi savršeno skrivenu poruku, koju na Kejtlinino insistiranje sluša i on. Poruka je od sestre Lise koja optužuje Lanistere za ubistvo Džona Erina. Postoji poseban deo u ovoj glavi koji mi se dopada (i ako je prilično čudno da mi se takav detalj svidi) a to je način na koji Martin opisuje situaciju: Kejtlin spušta ogrtač i bez sramote ostaje gola pred mešarom Luvinom. Kada ovu siituaciju promisliš shvatiš da je Martin savršeno opisao da  kada dođu loše vesti nema izigravanja čednosti i sram prestaje da postoji. 

Ned prvo odbija da veruje, smatrajući da Lisa možda ne na šta priča jer je skrhana bolom, ali kako ga Kejtlin uverava da je Lisa rizikovala da bi poslala pismo on vidi da je odlazak na jug predstoji. Od momenta kada Ned odluči da krene u Kraljevu Luku kreira se početak same Igre prestola. Ned ne želi da vodi Kejtlin jer je Rob još mlad da vlada sam a Rikon je premali te ona i njih dvojica ostaju u Zimovrelu, sa druge strane sa sobom vodi kćerke i Brena. Ovaj deo priče je deo gde se jasno stavlja do znanja da je Sever miran samo kada Stark stoluje u njemu (što će se kasnije tek pokazati kao tačno) jer nema mira kada nema vukova da ga brane. Kejtlin teško pada odvajanje od dece, ali je svesna da je to ispravno. Ostaje pitanje Džona. Od tog momenta Kejtlin prestaje da bude simpatična, zapravo njoj ne smeta što ju je Ned prevario (meni se čini da je ona uvek pre htela Brendona nego Neda), zapravo ne bi joj smetalo da je prevario ne sa jednom nego sa milion žena. Njoj ne smeta ni što ima kopile, ona sama kaže i hiljadu njih samo da nisu pred njenim očima. Njoj smeta što ga je Ned doveo, i zvao ga sovjim sinom. Iznad svega što on više liči na Neda od sve njene dece zajendo. Ned nikada nije hteo da priča o Džonovom rođenju, i samo jednom u životu je uspeo da uplaši Kejtlin kada je rekao da ga ne pita ništa o Džonu i da je dovoljno da zan da je on njegova krv (naglasak na krv, ne nužno sin je jako bitan detalj za kasnije povezivanje priče, oni koji su čitali zanju), Kejtlin veruje da je Ned Džonovu majku jako voleo (što je takođe tačno, ali Robert ju je voleo više ;D ). ona odbija da ostane sa njom na severu a on je svestan da ne može da ga odvede na jug. Svestan toga da Džon ne treba da ostane kraj Kejtlin, Luvin napominje dečakovu želju da ode u noćnu sražu. Ned isprva odbija ali tada shvata da to za njega jeste najbolje i kreću pripreme za odlazak, citat koji sam vam ostavila na slici ispod je Nedova presuda o Džonovom detinjstvu i izuzetno su jake i moćne reči ako mislite o tome.

To je sve za ovaj post ljudi moji, baš imam tremu od komentara prvi put u životu. Kako vam se dopada? Za one koji su čitali recite mi akakv je vaš ugao gledanja, za one koji nisu kako vam se dopada priča ? 

Sledeći post ide u petak imam poseban razlog zašto nije četvrtak, hvala na čitanju 

With love S.