Cilj filma je da ispriča priču. A priča koje treba ispričati je mnogo, svaka od njih je dovoljno slična pak opet različita na svoj način. Ovakva priča je otelovenje jedinstvenosti i dve priče jednog života, put na koji nas vodi je u isto vreme, zatvoren i otvoren u erotičan i umetnički, realan i nestvaran. Dankinja, priča jednog čoveka koji je postajao, ispričana tako da je možemo zvati umetnost.Priča Lili Elb je u istinu fascinantna priča. 💋
Rotten tomatoes: 70% (6,6/10)
IMDB: 7,0/10
Uloge: Eddie Redmayne, Alicia Vikander
Režija: Tom Hooper
Fiktivna ljubavna priča pomalo inspirisana životima Danske umetnice Lili Elbe i Grete Wegener. Ajnerov (Lilin) i Gretin život počinje da se razvija usled Ajnerovog svatanja da je ceo život proveo u pogrešnom telu i njegovog otkrivanja Lili u sebi.
„I think Lily's thoughts, I dream her dreams. She was always there.“
Pre svega zdravo ljudi, pitate se odkud post u sredu, pa odgovr je-u četvrtak imam ispite i neće da može tada 😘. Dakle dan ranije jer okolnosti su takve, plus ovo mi dobro dođe da izbacim predispitnu nervozu iz sebe.
Naime odkud Dankninja usled filmskog izazova koji radim? Da malo objasnim: dugo sam htela da odgledam ovaj film ali sam zaboravila da je i on osvojio oskara u jednom od 6 glavnih kategorija (Alicia Vikander za sporednu ulogu) tako da „originalne 5“ prenosim u izazov koji ću napisati ovog meseca a ovo je kritika za kategoriju sporedna glumica. Ok? Da krenem malo o filmu.
Poznajući rad Toma Hupera kojim sam veoma bila impresionirana gledajući Kraljev Govor i Jadnike , očekivala sam grandiozan film. Tematika je bila sjajna za obradu, a ličnost idealna za upoznavanje, čak i dekada prelepa. Međutim očekivanja su jedno a ono što će vam se polužiti na lap topu kada kliknete play i počnete da gledate....nešto drugo.
U mojim ranijim danima pisala sam o tome da nisam tip osobe koji idealizuje određeni tip filmova. Naprosto, ne gledam film da će mi se film ako je po određenim „merama“ više ili manje dopadati, ali jesam očekivala da će mi se ovako nešto jako dopasti. Ogrešila bih se kada bih rekla da nije-jeste no....možda sam ipak očekivala malo više, ali hjamo od početka.
Prva scena sa kojom se susrećemo je žena koja svojim krupnim očima gleda u sliku, vrlo brzo saznajemo da se nalazi na izložbi svog supruga i tu se srećemo sa Gretom, ženom koja ceo život živi u senci muža slikara. U prvih dvadesetak minuta filma sećemo se sa pojmom rečeri koje ona izgovara „I’m your wife, i know everything“ koje će tek kasnije dobiti simboliku koja će pobiti ovu tvrdnju. Ali na samom početku Ajner i Greta su ništa drugo do zaljubljenog mladog bračnog para koji čini se žive jedan jako srećan život. Jasno je da bez obzira što je on daleko uspešniji ona u kuči „nosi pantalone“ i ona je tako koja probija led i čini prvi korak, što je uz prirodni šarm čini teškom za odoleti i ne gledati.
Film priča postepenu priču, ne ciljajući odmah na ono što svi mi znamo da će se dogoditi, ali daje naznake u sitnim detaljima poput Gretine spavićce koju oblači tajno stvarajući erotičnu scenu čoveka sa dva identiteta, sa Gretom je istovremno Lili i Ajner i scena deluje nestvarno, prelepo dok u isto vreme objašnjava mogo toga.
Edi Redmejn igra Ajnera. Redmejn koji je snimio ovaj film neposredno nakon što je svoju policu ulepšao zlatnim čovečuljkom, upseva da iznese performans veoma solidno i zadovoljavajuće. Kada sam pričala sa ljudima ili pak čitala o njegovoj glumi rekli su da je jako emotivno, da čak i meni neće uspeti da ne izazove suze i da je najbolji u knjegovoj karijeri....bez uvrede svi vi ali njegov Stiven Hoking čak i Marius iz Jadnika su bili daleko ekspresivniji i emotivniji od ovog perfomrmansa. Što ne znači da je loš, naprotiv izuetno je sveden i mada na momente deluje previše sve se odlično uklapa u slagalicu koju je Tom Huper smislio.
Međutim, tehnički je dobar. Pogledi, način na koji izvodi svoju mimiku lica je izuzetno pristojan i zadovoljavajuć a lice koje je ionako dečačko uspeva da se transformiše u žensko lice. Njegova mimika lica je kao što rekoh dobra, međuitim vrlo često deluje ukočena usled njegovog pririodno ograničeno pomalo izveštačenog osmeha. On uspeva da udahne Lili život ali ne i da nam prenenese njene emocije pa na trenutke deluje kao da ispunjava svoje hirove pre nego da se zaista oseća rođenim u pogrešnom telu. Perfomans Edija Redmejna u ovom filmu izgleda kao da je u mekom fokusu, u ostalom kao i ceo film-istovrmeno je nežan i mutan ali ne u potpunosti tamo. Ono što je činjenica je da je prelep kao žena (čak lepši od Vikander i Amber Heard koje su pririodno lepe žene).
Alicia Vikander nam priča priču o očajno zaljubljenoj ženi koja gleda kako ljubav njenog života nestaje pred njenim očima. Njen performans kao Grete je siguran i izuzetno ubedljiv-ona je to sa čim ćeš se saživeti u filmu.
U njenom glasu i na njenom licu je jasna borba između umetnice i žene koja time što je dobila jedno, gubi drugo. Ona je neko ko je očajan i fasciniran u isto vreme. Jaka ubadljivost i izuzetno dobra taktičnost i odmerenost u performasu doveli su je do zlatne statue, ona je zaista istinski sjaj ovog filma.
Konekcija između Redmejna i Vikander je iznad svake reči sjajna. Mada idalje stojim iza toga da ni jedna ne može da prevaziđe njegovu hemiju sa Amandom Sejfild, Edi i Alicija funkcionišu baš onako kako treba. Sa malo erotičnosti i povremenim zaljubljenim pogledima njih dovje pokazuju srećnu stranu života Ajnera i Grete. I zaista su prelepi zajedno. Što zbog scena koje je Huper savršeno postavio među njima, što zbog izrazito velike pririodne hemije oni deluju kao san kada ih gledaš.
Mada je sve jedna priča Redmejn i Vikander kao da nam pričaju sve kompletno razčičite priče-prču o čoveku koji počinje da živi i ženi koja u svom najvećem sjaju gubi ono što voli. Tom Huper uspeva da nam prenese njih dvoje postavljajući odlične scene i igra na transformaciju sa naglaskom na umetnost i dobrom ukusu dok ga Redmejn, fizički, prati. Tom odlično režira dve unutrašnje borbe junaka-Ajnera koji se bori sa tim da li je on on ili Lili, i Grete koja se bori sa tim da sebično zadrži čoveka kojeg voli ili pomogne nekome kome podrška i pomoć znače sve.
Film nam ipak ne donosi dekadu u kojoj se radnja odigrava, na pravi nači. Predstavljanje Kopenhagena iz 1926. kada kreće radnja govo ne postoji. A snimatelj Deni Koen čiji smo rad gledali u filmovima poput-Les Miserables, The King's Speech i Room, uspeva da sjajno uhvati Redmejna i Vikander no scene vrlo često deluju zamračeno i sa nedostatkom.
Ovaj film svakako nije film na koji ste vi potrošili dva sata svog života, predstavlja jednu ideju sa kojom bi moglo još mnogo da se nadograđuje kako bi se napravio jedan od najboljih filmova današnjice, ali za prosečnu, dobru biografiju je pristojan i sasvim uredu.Film koji nas kao kroz divne slike upoznaje sa jednom tematikom o kojoj treba pričati više. Njegov osnovni cilj je da nas nauči da nikada ne krijemo ono što je u nama, i u tome uspeva. Definitvno nije film koji će ostaviti trag u istoriji, i o kome će se kada jednog dana budem bili starji pričati kao jedan od najboljih, ali za jedno hladno prolećno podne uz toplu šolju čaja je odličan.
Da li je Redmejn trebao da uzme oskara i ovaj put? Ne, mada ima „žensku lepotu“ on nije mnogo preneo Lilinu unutrašnju borbu, kao Ajner je sajajn ali kao Lili je više kostimografija (a realno ne bi ja Leu uzela oskara nikada). Da li je Vikander zaslužila svog? Realno da, idalje stojim da mi se Runi Mara više dopada, i ako je uporedimo sa prošlogodišnjom dobitinicom Patrišom Arket znatno je slabija, ali nije nezalsuženo. Da li treba da pogledate ovaj film? Ako volite biografije, i ako ste radoznali-svakako, ovo nije loš film.
Zanimljivosti:
~Edi Redmejn je osvnojo oskara za film „Teorija svega“ dok je bio na setu ovog filma. On je tražio slobodan vikend da ode i prisustvuje ceremoniji dodele nagrada, nakon što je ceremonija održana odleteo je pravo nazad i nastavio da igra Lili.
~Prvi izbor za Ajnera/Lili je bila Nikol Kidman
~I ako je film smešten u Danskoj, niko na setu ne govori danski. Likovi govore engleski sa britanskim akcentom.
To je sve za ovaj post dragi moji ljudi. Kako vam se dopado?
Da li ste gledali film? Sve vaše misli pišite dole.
Hvala na čitanju,
With
love, S.
Delim mišljenje od slova do slova.
ОдговориИзбришиFilm je mogao biti mnogo bolji..
Redmejn je zaista podbacio. Falilo mu je emocije. Prosto nisam mogla da se saživim s njegovim likom, dok me je Alisijin osvojio. Ustvari svo vreme pratiš nju, Gretu, a ne Lili.
Prelep post.💋
Hvala mnogo 💞
ИзбришиDrago mi je da se slažemo u vezi toga da je film mogao da bude daleko kvatitetniji.
Od Edija sam očekivala više, da ne znam da je sposoban da prenese emocije (u jednicima sam bila naježena kako je to jako prenešeno) mislila bih da je uvek ovakav ali pošto znam da zna prilično sam razočarana :)
Alisijin lik je ono u šta se čovek zaljubi kada gleda apsolutno se slažem 💞
Hvala puno 💖
ОдговориИзбришиRazmisli o tome da i ti analiziraš filmove ovo je odlično bilo :)
Slažem se da je vizuelno odličan, direktor fotografije kogjeg poemnuh u tekstu je zaista odradio odličan tekst, deluje čak i bajkovita izuzetno "estetski lepa"
Edi je zasenjen od strane Alicije, ne samo što je ona jak glumac (nije jača od njega kad se svede na sam talenat) već i zbog toga što je ona umela da izvuče svoju suštinu uloge a on nije. On se kao što si pomenula bolje snalazi kao muškaraci ili ti Ajner dok kao Lili ostaje nedorečen. Slažem se u vezi karaterisnja nejga kao Lili, meni je možda čak i previše izkarikirao :)
Zanimljiv prikaz kako Aneri Greta zapravo okreću stvari-on je uspešan i inspirisan, a ona pomalo besna i neisnspirisana ali ipak srećna a kada se okrene ona će dobiti svoju inspiraciju a on sreću dok njoj ni uspeh neće moći da nadoknadi njega :)
Epoha je baš nedorečena, to je divnao vreme za predstaviti, i jedan kodeks ponašanja koji je moga mnogo bolje da se odradi :)
Još jednom hvala puno 💖
Slažem se, moj najveći problem je nedostatak unutrašnje borbe njegove, to mi je ostalo ne prikazano :)
ОдговориИзбриши