Hej vi siroti đavoli! Današnji dan. Meni nekako posebno drag, jer je baš danas rođena žena koju volim najviše na svetu-moja baka. Tako da i ako ovaj tekst neće biti o njoj želim da joj i na ovom mom parčetu neta čestitiam rođendan, i da joj poželim da doživi i 167, jer je moj oslonac i pokretač i ne znam šta bih bez nje.
Sada ako vam je dosta moje patetike, da pređemo na današnju temu.Naslov vas je verovatno zbunio i iskreno nisam znala o čemu bih danas pisala, ova i sledeća nedelja posvećena su ljudima zlatnog doba Holivuda, ali želim da dam dinamike tako da u nedelju (ili neki dan ranije jer dok ne prođe apriliski ispitni rok ovako funkcionišem, izvinjavam se) čitate moje omiljene dame tog doba. Danas sam rešila da bude jedna prava svedena kritika, koja će zapravo uzeti malo više obeležje priče o filmu nego same klasične kritike gde bih vam ja rekla-gluma na nivou, scenario urađen dolično ali mu nedostaje to i to, za danas imam film Crazy heart. ❤
Sad nisam imala prilike mnogo da čitam o ovom filmu, zato mislim da je dobro što kucam ovaj post, jer nekom može da posluži. Kada sam sela da gledam ovaj film nisam očekivala ništa, zaista nisam. Ok volim Džefa Bridžiza, volim country muziku ali ovaj film koji ni ne može da se definiše šta je nije bio jedan od onih čiji će trailer pozvati na gledanje. Ono što mogu da vam kažem pre no što zvanično otovorim ovaj post je-ako volite muziku, dobru glumu i priču koja će vam držati pažnju a neće vam teško pasti, nastavite da čitate ovaj post, da napomenem da je sve bazirano isključivo na mom ličnom viđenju filma i da bih bez obzira da li ste gledali ili ne mi kažete vaše mišljenje: da li vam se dopao (ako ste gledali), koje zamerke ili pohvale imate na sam post i da li sam vas (ako niste gledali) inspirisala da pogledate. Da počnemo :D
Rotten tomatoes: 91% (7,4/10)
IMDB: 7,3/10
Uloge: Jeff Bridges, Maggie Gyllenhaal, Colin Farrell
Režija: Scott Cooper
Izbledeli kantri muzičar je primoran da ponovo sredi svoj disfunkcionalni život zbog nove romanse koja ga inspiriše.
„I wanna talk about how bad you make this room look. I never knew what a dump it was until you came in here.“
Šta se desi kada film prikaže jedan život, život jedne osobe koja je možda nekada bila bitna, ali je pala u zaborav ? Šta se desi kada se dve strane koje da sudbina nije povezala verovanto nikada ne bi našle put jedna do druge ? Da li možemo da mrzimo ono što smo stvorili ? Postoji li nov početak kada smo skoro blizu kraju?
Ovo su samo neke od tema na koje „Ludo srce“ ima tendenciju da da odgovor. Bad Blake, čovek čije ime aludira na to da u mladosti nije bio samo običan čovek, dok se vozi u svom autu uz zvuke country muzike, pomislio bi čovek da je farmer, koji je možda u mladosti svirao po malim mestim američku „seosku“ muziku i da sada uživa status glave velike porodice na nekom fensi ranču. Ali prvi pogled na Blejka vara jer on nije to, ne ni malo, on je čovek koji ne živi, on je čovek koji preživljava.
Džejn je lik koji dolazi u Blejkov život sasvim spontano. Činjenica da je pisac filma postavio scenu tako da Džejn dolazi Blejku pravo na vrata kada je ne očekuje, je prava metaforička predstava toga kako je Džejn unela svetlost i novi svet u njegov tumran žitot, onda kada je nije očekivao. Džejn je borac, Džejn je neko ko drži do sebe i bori se za snove. Ona je bitna za Blejkov život kao prozor u novi život, i pokazatelj da je život više od otrcane motelske sobe.
Tom je bivši Blejkov učenik, sam Blejk je zalsužan za to što je Tomi je zaslužan za to što je Tomi postao velika kantri zvezda.Tomi je lik koji varira između tipične zvezde i običnog seoskog momka, on je šarmantan i zna kako da drži publiku privaženu. Tomi je u isto vreme predstavnik Blejkove Aahilove pete, njegov najveći ponos koji mu je u isto vreme i živi dokaz koliko je on sam propao.
Na neočekivanom mestu, u ovom filmu postoji i ljubav kao tematika. Pre svega Blejkova ljubav prema muzici kao jedina njegova romansa koja je opstala svih ovih godina. Za Blejka gitara je najveći saputnik i vidna je nit da on ne može da odustane od muzike, jer je to jedino što je isitnski voleoi čemu je bio posvećen ceo život.
Druga ljubav je ona „glavna“ odvija se između Blejka i novinarke Džejn. Kada ih pogledate prvi put, ne deluje vam kao da bi trebalo išta da se desi, ali jaka hemija koja je između Brižiza i gotovo tri decenije mlađe Džilanhol, prisutna od samog starta će vas odmah kupi. Ne može se definisati gde je njihov odnos, daleko je od strasnog ali i od onog neophodnog „očinskog“ odnosa koji inače postoji u takvim situacijama, zapravo vam daje uvid da je veza između novinarke i muzičara savim normalna stvar.
Blejk koji je ceo život protraćio, nikada nije upoznao sopstvenog sina i živi život bez odgovornosti i Džejn koja sasvim suprotno pokušava da obezbedi bilji život za sebe i dete, pokazuju da se suprootnosti privlače i da jedna prava osoba može da te podstakne na promenu. Ali i vuk dlaku menja, ćud je već nešto drugo.
Treća ljubav je ona koju Blejk oseća ka Džejn i njenom sinu, kao porodici koju nikada nije imao. Ono što je Blejka držalo do toga da bude sa Džejn je daleko od sme ljubavi prema njoj, već i ljubav koju nikada nije želeo da iskusi, toplina porodice i normalan život.
Poslednja ljubav je ljubav Blejka prema Tomiju. Tomi nije Blejkov sin,međutim sa svojim biološim detetom Blejk nikada nije imao kontakt i na neki način ceo život imao sina u Tomiju. Odnos Tomija i Blejka je klasičan odnos roditelja i deteta-ceo život ga je gradio i učio i sada mora da ga pusti da ode i sam gradi sebe. Odnos Tomija prema svom mentoru je isti takav, on je odrastao i postao velika zvezda, ali nikada nije zaboravio ko ga je stvorio.
Kasting je u ovom filmu baš na mestu gde treba da bude, dovoljno veliki da te oduševi i dovnoljno smiren da ne odskače od samog tempa filma.
Džef Brižiz igra Bad Blake-a (namerno ne pominjem njegovo pravo ime jer je karateristika njegova da ga on ne kaže gotovo tokom celog filma). Džef Brižis...gle bilo da ste u ranim dvadesetim kao ja, kasnim četrdesetim, ili tek tinejdžer, Džef Bridžiz vas neće ostaviti ravnodušnim. I ako je godište moje bake, usuđujem se da kažem da je frajer idalje. Njegov šarm, stav i način na koji nosi ulogu će vam izmamiti uzdah ma koliko godina da imate. Džef je glumac-tehničar koji je uspeo da se saživi sa ovim likom, dok u isto vreme donosi deo svog starog dobrog „Dude“ šarma u lik obično-neobičnog čoveka. On poseduje lik, i ne iskače iz istog ni jedan tenutak, vokalne sposobnosti odlično rade za njega i on zvuči kao čovek koji je proveo život svirajući.
Megi Džilanhol za iznenađenje ostavlja neki utisak i nema ukamenjeni izraz lica koji inače ima. Gle ja mnogo volim Meginog brata Džejka, i Meginog supruga Pitera Sasgarda, ali ona mi nikada nije odavala neki jak utisak, ceo život je pamtim kao Džejkovu sestru i kad god je gledam jedini razlog što se setim ko je su krupne oči koje su karateristilčne i kod njenog mlađeg brata. Međutim ovde Megi fino donosi lik novinarke, ona je tačna i izrazi lica su joj na mestu. Ono što je zamerka je što nema dinamiku u govoru, konstantno govori jendim tonom i previše je tiha. E sad ovo joj je donelo nominaciju za oskara (izgubila od Monik), i meni bi to bilo ok da je nominaciju za tu godinu dobila i Džulijen Mur u „Samcu“ (neuporedivo bolja je bila), ovako ne znam....Mada gle kad pogledaš ko je sve bio nominovan, ok je Megi :)
Kolin Farel igra Tomija. Ima nešto u ircima, ima nešto u tom duhu koji je prisutan kad god irski glumac igra ulogu, to nešto što donosi i Majkl Fesbender i Serša Ronan i Lijam Nison (Denijel Dej Luis se ne računa rođen i odrastao u Londonu, sa polu engleskim roditeljem, on je meni pravi Engleski glumac, ne ni Engleski, nego braš Londonski), to nešto prisutno je i ovde svaki put kada se Farel pojavi u kadru, prosto mami da se gleda (naravno ako gledate Aleksandera Makedonskog to ne važi jer je film katastrofa svakako). On odlično interpretira akcenat i ni ujednom momentu ne prelazi na irski. Farel pokazuje odličnu stranu malde zvezde u oba slučaja-onom kada je ispred publike, i onom kada je sa jedinim čovekom koji ga zna. Harizmatičnim perofromansom on ne zaostaje za likom koji i ako nema mnogo dijaloga je odlično urađen :D
Sada ono što je najbolji deo filma zapravo-muzika. Ne znam koliko ste me do sada upoznali, ali ja obožavam country muziku, ima nešto u tome što me tera da slušam konstantno i svaki dan otkrivam nekog novog umetnika, počelo je sve sa Džonijem Kešom, a danas slušam i moderne poput Blejka Šeltona, Florida Georgia line, Mirande Lambert...Dakle za mene muzika je bila savršenstvo, pretežno peva Bridžiz sa tim da se i Kolin Farel uključi po negde.Iskreno ću vem reći jedan od boljih soundtrackova koje sam slušala :)
pesma „Fallin' & Flyin“ posebno duetska verzija na kojoj pevaju Bridžiz i Farel mi je najomiljenija od svih , nju ću vam ostaviti dole a na YT potražite još jer nema ceo video nego svaka pesma na play lisit odvojeno, pa i ako ne planirate film da gledate muzika je prelepa.❤
Glavna stvar u vezi ovog filma je što je rađen po meri. Na šta konkretno mislim? Na to da je rađen tako da je sve u skladu, i kada pomisliš da bi moglo da bude sa većim budžetom, da bi moglo da se nešto doda, oduzme...shvatiš da je onakav kakav treba da bude i retko se desi da nemam zapravo želju da menjam išta u filmu jer je sve onako kako zapravo i treba da izgleda.
Ovaj film je onaj tip filmova uz koje možete da se opustite i uživate, film koji će vas namsejati ali u isto vreme držati dozu ozbiljnosti i film koji obiluje prelepom muzikom. I ako mu je duh pretežno miran i veseo, pojedince scene Blejkovog dna dobijaju odličje i potresnih ali reditej Skot Kuper ipak drži liniju koja nam ne dozvoljava da ga sažaljevamo.
Velika preporuka. Film je nagrađen sa oskarom za najboljeg glavnog glumca (a šta mislim o tome u nekom od narednih posotova) i najboljom originalnom pesmom za „The Weary Kind“. Neikada ne bih preporučila ono što smatram da je iole dosadno a imala sam taj stav pre no što sam skinula i pogledala ovaj film, zato i vama kažem da je ovo vredno gledanja.
Kako vam se dopala ova kritika? Da li ste gledali film, da li vas je zainteresvoalo da ga odgledate ? Pišite dole ❤
With
love, S.
Ja sam davnih dana, još kada je film izašao, krenula da ga gledam. Nemam pojma što ga ne odgledah do kraja..
ОдговориИзбришиMoraću ispraviti grešku.
P.S. West Side je odličan! Slika realnost američkog sna, kao i Veliki Getsbi.
P.P.S. Jedva čekam zlatno doba holivuda, i meni je nešto slično odavno u planu.
Odličan post ❤
Hvala puno :)
ОдговориИзбришиOdgledaj obavezno sjajan je ❤
Hvala za dojavu za WSS gledam obavezno u najskorije vreme :D
Hvala puno :)
ОдговориИзбришиGledaj obavezno, stvarno je super što i dokazuje ako ništa drugo što ga je 91% kritičara rangiralo kao pozitivan
Inače volim i ja Megi u "osmehu Mona Lize" jer joj je lik drugačiji, ali ja sam uvek bila tip lika Džulije Roberts zbog tog umetničkog aspekta :D
ja sam se uvek pronalazila u njoj, i njen lik u tom filmu je gotovo bio startna tačka za pisanje svih junakinja koje sam ikad napisala, ta želja za individualnošću i kreativnošću i život po sopstvenim pravilima mi je uvek bio blizak
ОдговориИзбриши