Mesečna šolja kakaa sa Mademoiselle S. #2 ❤

Hej vi siroti đavoli šta ima ? Dakle novi mesec, nova kolumna. Pre svega svim ženama koje slave čestitam 8. mart (mada je danas 8. a dan kada vi čitate 9. no dobro), ne čestitajte mi nazad i ako za ravno mesec dana (8. aprila) punim 22 (tvrdoglavi ovan ako do sada niste shvatili) ja sam sebi još uvek više devojčica, devojka...kako god ne vidim sebe kao ženu. By the way, post ide dan ranije, izvinjavam se ali nisam sigurna da ali ću stići u četvrtak  da ga objavim, pa kad je već spreman bolje ranije, no kasnije, uz to skrećem misli sa treilera Igra prestola, inače odoh u Lazu lagano :D.   Ako ste pre svega propsutili moju prvu šolju kakaa sa vama, čitajte je OVDE i znaćete kako funkcioniše post. Dakle malo vam pričam o temama koje su mi obeležile mesec, malo dobijete instagram slike koje su obeležile mesec (mada sada imate u gornjem desnom uglu instagram slike koje objavljujem). Možete da pijete šta hoćete, ja pijem trenutno coca-colu i tamanim babine štanglice, posle ću da trčim kao manijak jer je 2 ujutru a ja jedem slatko :D

Mesec je počeo sa Coldplay-em i (pokušajem) čitanja Agate Kristi
Karmin je tu jer se lepo slika :D

Ne znam za vaš Februar, ali ja sam moj jedva čekala da prođe. Pre svega upla sam (pa tačinije saplela sam se o ) šahtu, ako tada nisam dokazala sebi da ima  sreće-nikada neću. Od svih povreda završila sam samo sa malo jače udarenim donjim delom stopala koji je boleo tri dana a onda je bakin kupus uradio čudo i noga je prestala da me boli. Ja sam od one dece kod kojih je baka uvek znala bolje nego doktor, zato sam kategorički odbila da idem na pregled noge-jer baka zna prirodu a priroda je lek za sve. Sve što možete lečite prirodno, 6. aprila je moja sedmogodišnjica od kada sam zvanično izašla iz bolnice i šetogodišnjica od kada sam završila sa svim hemoterapijama pa ću vam tada pisati (možda ne taj dan striktno, ali u tom periodu) o stverima koje su meni pomogle, da do danas (da kucnem u drvo) budem bez i jednog pada krvne slike. Dakle poruka je-sve što može prirodno je bolje.

Ne može bez Maarlija nikao da prođe ❤

No dobro, da vam pričam i o nečemu zanimljivom, naime otkrila sam pre needelju-dve Lip sync battle i toliko sam je gledala da znam sve napamet. I ako ne volite, te trend show-e ovo treba da pogledate jer je zaista odlična doza smeha moja omiljena epizoda je sa Anom Kendrik i Džonom Krainskim, gledam na putlockeru –OVDE i vama preporučujem. Prethodnog meseca sam počela da pišem svoju prvu priču (dužu priču) koja se zapravo dešava u mojoj državi (pa ne baš jer je smeštena u 1903. i nije moderna Srbija već Kraljevina Srbija) jer želim da obaradujem moju baku koja mi večito zamera kako su mi priče smeštene van granica. Planiram da je završim do njenog rođendana (15. mart) i da je iskopiram, udarim spirale i poklonim joj. Malispoiler: junakinja mi se zove Čarna jer je to moje omiljeno staro srpsko ime. Objaviću je i ovde na blogu, čisto da i vi pročitate. Psolednji dan februara je ipak bio najbolji, konačno dočekan Leov oskar, da li mi veujete da osećam dozu ponosa kad slušam taj govor LOL koji blam što ovo uopšte kucam, ali tako je nekako sam toliko bila uz čoveka proteklih godina da mi je njegov oskar kao deo ličnog trijumfa, znam ludo je :)

Priča koju sam početkom meseca obajvila na svom drugom blogu, ne ova o kojoj ovde pišem ako vas interesuje čitajte je klikom OVDE

Sada da krenemo na teme (ako vas do sada nisam smorila)
1.Kada je tama oko tebe
Već sam napomenula u postu u poenedeljak, da sam imala veliki problem sa deprseijom. Iskreno ne znam kada je to krenulo, ali tako s vremena na vreme dobijem užasne misli (koje su zaista van pameti) i ne mogu da pobegnem od njih. Kod mene nije isto kao kod klasično depresivnih ljudi, zapravo ja sa veoma svesna toga da sve misli koje mi dolaze nisu racionalne, već plod bujne mašte. Međutim one me uhvate i ne puštaju, i imam utisak da sve što radim, neće da ide. Logičan sled je otiči kod psihologa, generalno-nemam  problem sa tim, posećivala sam ranije (smatrajte me za šta god, ali jesam išla), međutim kapirala sam da je moja depresija moja zavisnost o bol i loše trenutke i da se zavisnost  najbolje leči sama. Tako je u moj život došla knjiga Luize Hej „Kako da izlečite svoj život“. Iskreno nisam polagala nadu u knjigu-prosto ti life coush ljudi nikada nisu bili nešto u šta ja verujem međutim od momenta kada sam pročitala matnuru koja je glasila ovako: „U beskonačnosti gde se ja nalazim sve je savršeno, celo i potpuno, a ipak život se stalno menja. Ne postoji početak, a ni kraj, samo stalno kruženje i recikliranje supstance i iskustva. Život nikada nije zaglavljen, nije statičan, niti bajat, svaki trnutak je uvek novi i svež. Ja sam jedno sa moći koja me je stvorila, a i ta moć mi je podarila moći da kreiram svoje sopstvene okolnosti. Radujem se saznanju da imam moć da mogu da koristim svoj um na način na koji sama odaberem. Sveki trenutak života je nova početna tačka kada krećemo od starog. Ovaj treuntak je nova početna tačka za mene baš ovde i baš sada. U mom svetu sve je savršeno“.

Radila sam neki izazov od 30 dana, pa iskoristila priliku da objavim ovu gospodu :)

Onog momenta kda sam pročitala ovo, posebno rečenicu koju sam podebljala nešto je kliknulo. Idalje nisam verovala da će mene knjiga da izvadi iz depresije, međutim to me nije sprečilo da svaki dan sedem, odovojim sat vremena da radim gavlu po glavu knjige. I gle čuda odjednom crnih misli više nije bilo ni na vidiku. Žena miljama daleko od mene, je napisala da ja imam moć nad sobom, i ja kojoj ni jedan glas nije dopirao do uma, sam joj poverovala.
Idalje sam sklona da mi prođe tu i tamo koja misao po glavi, pitajući se-da li ja imam svrhu ovde? Ali to ne traje više od 3 minuta, vrlo brzo se setim da sama kreiram svoj svet i da u njemu je sve savršeno. Zato ovu knjigu prpeoručujem i vama, ja sama je naručila preko Delfi sajta OVDE ne znam koliko ispada sa sve poštarinom jer sam i sestri ejdnu knjigu naručila (Leto kada sam naučila da letim, ili tako nešto).  Da li ste vi ikada imali problema sa depresijom? Da li ste čitali Lujizu, slobodno pištie dole :)

2.Feminizam
Ljudi koji me znaju ili koji su ikada čuli moje stavove, umeju da pitaju da li sam feministkinja. Tehnički bih na to pitnaje  mogla da dam dosta odgovora i svaki bi bio tačan i ni jedan nebi bio tačan. Sa jedne strane ako je feministknjia žena koja se zalaže za aposlutno jednaka prava žena i muškaraca i koja ne veruje u tradicionalne uloge koje žena mora da ispunjava-ta sam 100%. Međutim ja sam feministkinja koja ima striktno damsko vaspitanje. Ja nikada nebih mogla da odem na nudističku plažu, ja nikada ne bih mogla da obučem nešto u čemu će svako moći da mi vidi sve što mi je prioda dala-niti želim, ja nikada ne bih mogla da poljubim (ne kao u obraz, pravi poljubac) nekog u javosti, tek pred mojom bakom, mene bi baka iz kuće verovatno izbacila da joj dođem polu gola i klot pijana, zapravo ja u klubove ni ne idem...Ja ne podržavam oprostituciju, pornografiju, meni je Rihannin spot za „Work“ odvratan , u tom pogledu ja nisam feminisktinja ono at all. Zato volim da kažem da sam feministkinja, damskih shvatanja, i jedna od najvećih želja mi je da jednog dana budem deo Amnesty international-a koji se bori upravo za ovo što sam navela.

Kad ja pijem kakao

Rasla sam u okolini gde kada bih sedela sa nekim nekim i rekla „ja ne želim decu“ ili „ja bih usvojila dete tamo negde u 45-oj“ ili „ne verujem u brak“ bilo jako skandalozno „to se ne želi, to se mora“ „koja je tvoje vrednost ako nisi udata i nemaš dece...“ sama moja srednja sestra ne kapira to. Ali to je moj izbor i tu niko ne može ništa. Odgajila me je žena koja se ’80ih razvela i u to vreme to je bila tabu tema, moja baka se nikada više nije udala, tako da ni ja nisam rasla pod učenjem da je brak nešto što mora da se desi. Ok ako se desi-desilo se, ali poznajući sebe verovatno je da nikada neće. „Zašto Sara?“ „To je najlepše na svetu Sara“ „Svako mora jednom da se uda Sara“. Drago mi je zbog toga ali Ne! Ovo je moj izbor, i tu ništa ne može da utiče. Ja donosim odluke, ja imam sovju glavu i sposobna sam da odlučujem o sebi. Čak i one koje žele da se udaju-ne morate biti domaćice. Ne moraš da kuvaš, ja ne znam da kuvam niti planiram da učim, dokazano je da su muškarci bolji kuvari. Ne kažem ja da oni sve trebaju da rade, daleko od toga, ali ako ti ne znaš da kuvaš, neka kuva on ti ćeš da opereš sudove i skloniš sa stola, ti ćeš da obrišeš prašinu, on će da usisa....Ne osporavam muškarce, ovde se samo radi o tome da se osobe gledaju jednako, bez obzira kojeg su pola, seksualanog opredeljenja, vere. Naravno da i za muškarce važi da odluke treba da donose svojom glavom, ne uticajem okoline. Jedankost ljudi, ne budite sluge i robovi.

Doručak :)

Vreme je da žene prestanu da gledju sebe kao nekog ko je rođen da ispuni neku ulogu, danas ta pravila ne važe.Svaki muškarac koji misli suprotno treba da pomisli da li bi voleo da njegova kćerka, sestra, najbolja drugarica, devojka radi nešto što ne želi, da li je to ok?Zapravo ne treba da pomisli to, već treba da gleda svaku ženu kao ljudsko biće koje vredi isto koliko i on. Ako muškarac želi da bude baletan, frizer, šminker OK! Ako žena hoće da bude rudar, automehaničar, vatrogasac isto OK! Ne postoji podela na muške i ženske poslove, ne postoji „tako mora“ NE! Apsolutno ne mora izbor je tvoj i ono što ti odlučiš utiče na tvoj život koji je vredan kao i život svake udate žene, svakog muškarca svakog živog bića. Počnite da gledate van granica ovog društva, tamo je veliki lep svet, pun otvorenih stavova. Počnite da vidite da ste dovoljno jake da možete ono što hoćete. Poštujem svaku osobu koja veruje u brak, svaku osobu koja želi veliku porodicu i sav taj džez, da svedem priču poštujem svaku osobu koja veruje u sebe i radi ono što želi, ne ono što smatra pod „moram tako“. Jednakost za sve, mi imamo istu moć.

3.Onaj čika sa Rihannom i Kanye-om West-om...
Da ja sam interent zavisnik, manje-više, čitam i gledam svakakva s......... Međutim stvar na koju sam naišla pre neki dan me je u istinu baš zaintrigirala. Naime listam neke članke na nekim sajtovima i tek išao je neki tekst o pesmi 4,5 seconds Rihanne, Kanye-a West-a i Paul-a Paul-a McCartney-ja. Dosadno mi je te onako spontano bacih pogled na komentare  kada među komentarima ugledah jedan na kome dete, po čijoj slici bih mogla da zaključim da ima godina barem pola decenije manje od mene i piše o tome kako je pesma super ali da Rijani i Kanjeu niije trebao onaj čika što svira gitaru. WTF!? Sedim, čitam i ne verujem. Da li je društvo dotle došlo da se zaista ne zna ko je osoba poput Pola Makantrija.  Ok ne pirijaju svakom Bitlsi, ni meni ne prija Dženet Džekson, a opet znam ko je. Stvar je u tome da opšta kultura ide daleko dalje od onog što si učio u školi, ona sadrži mnoga imena  koja možda nisu otkirla Ameriku poput Kolumba, ali jesu uradila nešto što je ostavilo tag na kutluru.

Radiću jednom listu omiljenih reditelja, ovog čovek možete da očekujete u vrhu, obožavam ga

Situacija 2. Moja srednja sestra, koja za razliku od većine svoje generacije ima sreću ili nesreću da odrasta sa filmofilmo i knjiškim moljcem kao što sam ja, pa zna više nego što bi se očekivalo da savremeni tinejdžer 21. zna, je bila na eksukrziji pre par godina. Kada je došlo vreme da se kupe pokloni ona je rešila da mi kupi knijigu u gradu u kojem je bila jer je, poznajuči dobro mene znala da me to najviše usreći. Kupila mi je „Doručak kod Tifanija“ Tutmana Kapotija, zna da film obožavam. Onako spontano pitam ja nju „Mašo, jel znaju tvoje drugarice za taj film?“ gde ona meni odgovara „Pojma nemaju, neke su čak mislile da je Odri mlada glumica i da je još živa“. Ok. Plače mi se, dokle je svet došao. Da li zaista ne gledamo oko sebe. Kultura je važna, važno je znati šta je „Zločin i kazna“ ali jednako važno je i znati da su Bitlsi obeležili jedan period, da su praktično izgradili muziku na način na koji nije bila izgrađena pre. Vežno je znati da je Odri Hepburn postala modna ikona i unela novu definiciju u žanr romantična-komedija. Da je Lusila Bal jedna od prvih žena koja je obeležila televiziju. Da je Meril Strip jedna od najuspešnijih glumica u istoriji (ako ne i najuspešnija)....

Retki trenuci kad ja obajvim sebe LOL

Kultura se proteže van onog što nas uče u školi i na fakultetu. Nikad nije kasno da se obrazuješ ponovo i ponovo. Ne moraš da voliš nešto, postoje samo par pesama Elvisa Prislija koje ja volim, ali trebaš da znaš, trebaš da budeš svestan da je neko napravio veliki pečat. Moja srednja sestra nije shvatala razklog zašto je važno da gleda Kuma, Šaindlerovu listu, Kad jaganjci utihnu i Sve o Evi (i ako su joj se svi na kraju dopali). Važno je jer je to pečat jedne epohe. To je kutlura. Ja volim književnost, volim da istražujem o različitim zemljama, volim slikarstvo, i upravu su ljudi da je to kultura i umetnost, ali i muzika i film su jednako deo kutlure i nečega što svako od nas mora da zna.

4.Who is that girl i see
U ovom delu želim da pričam o fizičkim promenama. Ne onim npr. kad odrastemo, pa se preomenimo (samnom to nije slučaj ja sam samo visoka sad, mada sam i tada za svoje godine bila, lik mi je identičan) već o onim koje sami sebi stvaramo. Blaži oblik toga je šminka. Tokom godina propratila sam mnogo YouTube guru-a gledala sve i svašta, slušala sve i svašta. U jednom periodu mi se činilo kao genijalno daja uzmem izkonturišem celo lice, pređem ga celom podologom, napravim novi pegib kapka, veće usne olovkom.... Onda sam negde još na početku februara sela pogledala se u ogledalo (onako nafarakana first class) i rekla sebi „ko je ovo dođavola“. Nisam ja, definitivno. Razmišljajući i sada o tome shvatam koliko smo mi svet ispravki, svaka od nas želi savršeno telo, savršeno lice... a onda sedneš čuješ Džona Ledženda i on kaže „Love your curves and all your edges, all your perfect imperfections“ . Zar cela poenta života nije da voliš svoje savršene nesavršenosti. Ja nemam savršeno lice, pokojna majka me je kada sam bila klinka zvala „bundevica“ zbog obraza koje i dan danas imam, ali više ih se ne stidim. Volim da stavim karmin, jer tako mi se čini da teram loš dan i to je sve, niko se neće prepasti kada me vidi bez šminke-jer tako stalno idem, tek ponekad kad poželim malo našminkam oči.Nemam ništa protiv da se zapravo devojke srede, sve dok to ne prelazi granicu da ti kada skineš šminku više nisi ni pola onog što si bila sa šminkom. Ok je, svi mi volimo po nešto da ulepšamo ali uvek treba ostati veran sebi to je na prvom mestu ❤

ato što sam Hipi u duši 

Zašto sam protivnik plastičnih operacija. Ostaviću vam članak OVDE, gde su neke od poznatih žena govorile o hirurgiji, obratite pažnju na odgovore Kejt Vinslet i Džulije Roberts, jer to je ono što ja mislim o hirurgiji. 

Glani razlog zašto ja lično odbijam da ikada  uradim ijednu operaciju je dučagak, ali imajte razumevanja. Naime, već sam rekla, da sam ja neko ko se lečio, ne zna da li sam napisala da sam se od leukemije lečila, dakle nikada nisam imala ni jednu operaciju (da kucnem u drvo), ali znam mnogu decu koja su se lečila na Hematoonkološkom odeljenju na „Institutu za majku i dete“ u Beogradu koja su morala na operacije. Kada vidiš da neko ko je dete mora na operaciju, a sve na svetu bi dao da ne mora na operaciju shvatiš da to što ti (konkretno ja) želiš manje grudi, ili ne voliš svoje buitine, ili hoćeđ bujnija usta...da je sve to jako sebično. ti si voljan da platiš da te operišu, dok neko leži i sve bi dao da to ne mora da prođe. Zato sam se zarekla-nikad na plastičnu operaciju osim ako jelte ne bude moralo iz zdravstveni razloga što je već druga priča.

Kad ja "učim" :D

Volite sebe na način na koji, kada se pogledate u ogledalo bez šminke vidite istu osobu koja je jednako lepa kao i ona našminkana.

5. Čovek koji me fascinira

U ovom završnom delu žeim da pričam o liku i dleu čoveka, koga ja zovem i smatram svojom zvezdom vodiljom. O Če Gevari, za one koji ne znaju ko je on bio ima dole negde Vikipedia, pa neka proguglaju malo. Uglavnom od momenta kada sam videla njegovu sliku, čudna stvar me je vezala za njega, zapravno ni ne znam ko je ali sam facinirana. Proteklog meseca sam o njemu čitala više nego ikad i svaki deo njegovog života sam upijala.

Najbolji momenat u celom mescu kada ustaneš u 5 ujutu i vidiš Leovo ime kao pobdnika ❤

Ne mogu da se ne zapitam, gde su ljudi koji imaju strast i želju nestali, gde su ljudi koji se ničega ne plaše? Zar nestaje ono što je nekada bilo. Zar je Če jedini koji je mogao da obeleži jedan period na ovakav način. Naravno rećiće ljudi da je bio previše divlji, i da ga je to odvelo tamo gde je, ne za mene za mene je Ernesto bio glas koji mi je jako žao što nikada nisam čula. Znam da je Sodelbrg režirao film sa Del Torom u glavnioj ulozi trebala bih da ga pogledam.

To je sve za ovaj post, u nedelju idu omiljene pesme iz mjuzikla, sledeća nedelja je posvećena zlatnom Holivudu ❤

Kako su vam se dopale teme koje sam obrađivala ovog meseca? Pišite dole?

I opet mica Marica <3

With love S.