Ne volim dolazak avgusta, ne volim činjenicu da ću već od sutra morati da sednem kraj pitaj boga kojeg prava i da učim.Koristim zadnje dane da radim što više zanimljivih stvari jer ću od prekosutra već morati da živim po rapsoredu, čoveče posle septmbarskog ću biti četvrta godina, to se naravno ne računa jer želim da dam postdipomske ili master studije  što će trajati još minimum dve a razmišljma kasnije i o doktorskim studijama dakle duplo, no ta pomisao me ne čini nesrećnom već naprotiv želim da budem student što duže. No kada sam konačno uspela da se dočepam minuta kraj lap topa razmišljala sam o tome da li je hrabro ili ipak skroz ludo pisati o nečemu što jako poštujem i ima li uopšte smila.

Pozdrav dragi ljudi? Kako provodite ove vrele dane?
Kada sam razmišljala o temi za današnji post došla sam do zaključka da nema bolje teme od muzike za dane u kojima je uz hladnu limunadu mizika najbolji prijatelj. Ovaj put pričamo o stranim pesmama ali ne na engleskom jeziku, već na bilo kojem jeziku koji nije ni naš maternji ni engleski. Uglavnom su španske ali se našao i koj izrod ovde kod mene. Nisam je rangirala već išla kako sam se setila jer imam 25 i jako je teško odlučiti se, nadam se da ću vam naći nešto valjano za vašu playlistu a ako uspem pišite mi dole  😉

Pozdrav dragi ljudi dakle peživela sam zubara, i sada mogu konačno da funkcionišem.Obećavam od sledeće nedelje ićiće zanimljiviji i kreativniji postovi.
Elem planirala sam danas da vam pišem jednu knjišku kritiku, međutim već je jako kasno (prespavala sam pola dana) pa sam rešila da uradim jedan tag koji sam svakako planirala. Jako volim kako smo se družili sa knjiškim tagovima (Kaćin ide uskoro samo da ne bude knjiški nedelja za nedeljom) a ovaj mada nije takav divan je za podsećanje i vraćanje u detinjstvo zove se The throwback tag ima 15 pitanja neće mnogo smoriti i hajde da počnemo.

Pozdrav dragi ljudi, šta ima kod vas? Dakle danas je bio težak dan za mene, zaglavila sa kod zubara sa većim problemom nego što sam očekivala da će da bude, zbog hrabrosti da izdržim bez anestezije (jer je stomatološkinja rekla da zbog problema bolje da radi bez anestezije) častila sebe knigom „Derviš i Smrt“, hvala Isidori na potsreku da ponovo uzmem da čitam i lakom za nokte. Noć pre toga ostadoh budna do zore jer mi je Natali Dormer „naplatila“ za to što mi Mardžorina smrt nije teško pala-draga Nat tvoje pogubljenje kao Ane Bolen me je potreslo više no što serija treba da potrese, ali da baš mi je teško palo.

Pozdrav dragi ljudi? Šta radite? Šta ima kod vas? Danas je jedan jako vruć dan gde sve što želim je da čitam Džejn Ajr i tovarim se koka kolom dok joj dno ne vidim, i da napišem ovaj post.
Kada sam pre par dana videla kod Ivane ovaj tag pomislila sam da je jako kreativan i zanimljiv i nije bilo dileme da ću ga raditi. Uz to veoma sam joj zahvalna što je radila moj (predugačak) tag, a ovaj ja taman sveden i normalan tako da vas neću smoriti.

Pozdrav dragi ljudi? Šta ima kod vas?
Kada sam razmišljal o postovima za danas i za sutra, znala sam da ću sutra raditi tag, jer je danas top 10 dan. Ipak kada dođe do top 10 htela sam nešto kreativno, nešto da vas nasmeje i nešto što nisam radila do sada.😊

Pozdrav dragi ljudi,  volim da kažem da je četvrtak (mada je danas petak) dan za filmove i serije. Pre svega post je trebao juče, ali sam bila ceo dan van kuće eto posta danas. Prosto sam ga tako odredila i odgovara mi. Međutim nisam bila u raspoloženju da pišem filmsku kritiku (nemam inspiraciju) mada imam par onih koji čekaju na lageru već duže vreme pa sam osmislila rubriku koja će povremeno ići-Iz filmografije. U toj rubrici ću pisati o po pet filmova jednog glumca i jedne glumice koje vam preporučujem, ali i pomenuću i  koje ne preporučujem. Za danas sam izabrala Leonarda Dikaprija i Džuliju Roberts kao dvoje koje sam najviše puta gledala, a sa druge strane kako Leo ima uglavnom ozbiljne filmove ona je dobar kompromis. Možda saznate nešto novo za pogledati, a možda se i zabavite čitajući o onima koje ste gledali: