Ne volim dolazak avgusta, ne volim činjenicu da ću već od sutra morati da sednem kraj pitaj boga kojeg prava i da učim.Koristim zadnje dane da radim što više zanimljivih stvari jer ću od prekosutra već morati da živim po rapsoredu, čoveče posle septmbarskog ću biti četvrta godina, to se naravno ne računa jer želim da dam postdipomske ili master studije što će trajati još minimum dve a razmišljma kasnije i o doktorskim studijama dakle duplo, no ta pomisao me ne čini nesrećnom već naprotiv želim da budem student što duže. No kada sam konačno uspela da se dočepam minuta kraj lap topa razmišljala sam o tome da li je hrabro ili ipak skroz ludo pisati o nečemu što jako poštujem i ima li uopšte smila.
